Sedela je, posmatrajući svoj odraz u ogledalu... Toliko toga se promenilo u liku, koji ju je posmatrao, sa one druge strane reflektujućeg stakla...
Vetrometine života, ostavile su tragove na njenoj koži, po koja duboko urezana bora, koju do tada nije opažala, stvorena nekad, u međuvremenu... Pegice su joj malo potamnile ali, bile su joj ipak nešto draže sada, nego što su bile ranije... Ožiljak od velikih boginja i dalje je bio na svom mestu...
Prozorska okna, širom otvorena, puštala su u sobu svež miris rose... Sunce se tek počelo pomaljati na horizontu...
Odraz jutra ogledao se u ogledalu... Sunca na izlasku i mladosti na zalasku...
Ventil na kafomatu, počeo je šištati, ispuštajući suvišnu paru.Osećao se miris toplog napitka, pomešan sa mirisom jutarnje rosulje i sveže pokošene trave....
Jedan krevet, starinski regal, stočić za šminkanje i u ćošku budoar... Bio je to sav nameštaj koji je ispunjavao njenu spavaću sobu. Sve u pastelne tonove ofarbano, kao da je strogo vođeno računa da ništa ne poremeti jednostavnost i lepotu svakog, pojedinačnog, komada koji se tu nalazio. Čak je i jedini cvet, u kristalnoj vazi, bio nežno pastilne nijanse... Sve, nekako spojenih tonova, nežno bele, blago ružičaste i pitomo roza boje...
Pogledom je prešla čitavu sobu, zamišljena, u mislima, čije emocije joj se nisu odražavale na licu. Kao da je nešto pokušavala pronaći a, to nešto, nije bilo tu. Odmahnula je glavom, kao da sama sa sobom vodi neki bitan razgovor i tromo, lenjo njišući bokovima, ustala i prišla prozoru. Kratko je tu stajala, posmatrajući ptiče u krošnji obližnje jasike, koje tek što se bilo izleglo. Pomilovala ga je pogledom, nežnim poput svile... Osmehnula se i pomislila kako je divno, otkriti nov život i poželeti mu dobrodošlicu.
Duboko udahnuvši, napunila je pluća novim danom, pa je potom, prvo pritvorivši drvene šalukatre, zatvorila prozorska okna i navukla muslinske zastore preko njih.
Vratila se stočiću, nakapala kap parfema na svaku nadlanicu i iznova sela. U polumraku, u prozirnoj spavaćici, raspuštene kose, sličila je anđelu, koji kao da je slučajno zalutao i sišao među ljude...
Stajala sam na dovratku njene sobe, udišući pomešane mirise kafe, parfema i jutarnje rose, s ljubavlju posmatrajući nju, njene bademaste, duboko tamne oči, nežno gladeći joj očima raspuštene pletenice...
Utrčala sam, ne trudeći se da prikrijem, zvonki smeh koji mi se oteo iz grudi.
- Mama, mama, da li znaš koliko te volim? Upitala sam je, privijajući se uz njena topla, najtoplija nedra na svetu. Obgrlila me je celu, obuhvativši me pogledom nežnijim od svile i pomilovala onako, kako to samo anđeli umeju...
Vetrometine života, ostavile su tragove na njenoj koži, po koja duboko urezana bora, koju do tada nije opažala, stvorena nekad, u međuvremenu... Pegice su joj malo potamnile ali, bile su joj ipak nešto draže sada, nego što su bile ranije... Ožiljak od velikih boginja i dalje je bio na svom mestu...
Prozorska okna, širom otvorena, puštala su u sobu svež miris rose... Sunce se tek počelo pomaljati na horizontu...
Odraz jutra ogledao se u ogledalu... Sunca na izlasku i mladosti na zalasku...
Ventil na kafomatu, počeo je šištati, ispuštajući suvišnu paru.Osećao se miris toplog napitka, pomešan sa mirisom jutarnje rosulje i sveže pokošene trave....
Jedan krevet, starinski regal, stočić za šminkanje i u ćošku budoar... Bio je to sav nameštaj koji je ispunjavao njenu spavaću sobu. Sve u pastelne tonove ofarbano, kao da je strogo vođeno računa da ništa ne poremeti jednostavnost i lepotu svakog, pojedinačnog, komada koji se tu nalazio. Čak je i jedini cvet, u kristalnoj vazi, bio nežno pastilne nijanse... Sve, nekako spojenih tonova, nežno bele, blago ružičaste i pitomo roza boje...
Pogledom je prešla čitavu sobu, zamišljena, u mislima, čije emocije joj se nisu odražavale na licu. Kao da je nešto pokušavala pronaći a, to nešto, nije bilo tu. Odmahnula je glavom, kao da sama sa sobom vodi neki bitan razgovor i tromo, lenjo njišući bokovima, ustala i prišla prozoru. Kratko je tu stajala, posmatrajući ptiče u krošnji obližnje jasike, koje tek što se bilo izleglo. Pomilovala ga je pogledom, nežnim poput svile... Osmehnula se i pomislila kako je divno, otkriti nov život i poželeti mu dobrodošlicu.
Duboko udahnuvši, napunila je pluća novim danom, pa je potom, prvo pritvorivši drvene šalukatre, zatvorila prozorska okna i navukla muslinske zastore preko njih.
Vratila se stočiću, nakapala kap parfema na svaku nadlanicu i iznova sela. U polumraku, u prozirnoj spavaćici, raspuštene kose, sličila je anđelu, koji kao da je slučajno zalutao i sišao među ljude...
Stajala sam na dovratku njene sobe, udišući pomešane mirise kafe, parfema i jutarnje rose, s ljubavlju posmatrajući nju, njene bademaste, duboko tamne oči, nežno gladeći joj očima raspuštene pletenice...
Utrčala sam, ne trudeći se da prikrijem, zvonki smeh koji mi se oteo iz grudi.
- Mama, mama, da li znaš koliko te volim? Upitala sam je, privijajući se uz njena topla, najtoplija nedra na svetu. Obgrlila me je celu, obuhvativši me pogledom nežnijim od svile i pomilovala onako, kako to samo anđeli umeju...
Objavio
scarlet u 01:29 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar
lepo vece draga 
