Kreni, stani, pa ponovo kreni... Vrati se i stani... Zaboravila si nešto? Puno toga....
Setim se samo, s vremena na vreme, onih momenata koji su me nekada, možda i ne tako davno, ispunjavali i činili me srećnom. Setim ih se sa setom i zapitam : Gde li su to nestali... Zašto su se otrcali i kako to, da sam ih izgubila...
Treba se vratiti sitnim stvarima i sitnim zadovoljstvima... Ponovo pronaći sreću u prolaznim, svakodnevnim momentima. Živeti u sadašnjosti, ne u prošlosti ili u budućnosti, jer prošlost je bila a budućnost tek treba da stigne.
Često dozvolim sebi, da mi dan ode u nepovrat a da ga ni ne osetim... I tada, kad se osvrnem iza sebe, ostane mi samo u tragovima miris nečega... A, sećanje, ne otkriva ništa...
Želim da se sećam svakog momenta, jer to znači da sam ga proživela... I tugu i sreću da upijem i monotoniju i momente gužve i haosa, jer to je dokaz da sam učestvovala u svom životu....
Često kukam kako mi je dosadno, kako mi se ništa ne dešava. A, razloga je puno za izgovore....Istina je samo jedno: Ne trudim se, skrivam se u izgovorima, bežim od zbivanja...
Nekad je lakše biti nemi posmatrač, pa i u sopstvenom životu, nego jednostavno živeti ga. Ali, tako se gubimo u prošlosti bez prošlosti i u budućnosti bez budućnosti... Ostajemo u protoku vremena bez života... Posle su nam svi drugi krivi, a sebe pravdamo. Kao, npr.- nismo imala izbora! Svi izbori su nam tu, kao i raskrsnice na putevima. Pitanje je samo, kojim putem ćemo da krenemo...Putem života i sadašnjosti ili prošlosti koja nema budućnosti...
Kad se iz ove perspektive pogleda, odgovor bi trebao da bude više nego jednostavan... A reakcija brza.... ŽIVI sada
Setim se samo, s vremena na vreme, onih momenata koji su me nekada, možda i ne tako davno, ispunjavali i činili me srećnom. Setim ih se sa setom i zapitam : Gde li su to nestali... Zašto su se otrcali i kako to, da sam ih izgubila...
Treba se vratiti sitnim stvarima i sitnim zadovoljstvima... Ponovo pronaći sreću u prolaznim, svakodnevnim momentima. Živeti u sadašnjosti, ne u prošlosti ili u budućnosti, jer prošlost je bila a budućnost tek treba da stigne.
Često dozvolim sebi, da mi dan ode u nepovrat a da ga ni ne osetim... I tada, kad se osvrnem iza sebe, ostane mi samo u tragovima miris nečega... A, sećanje, ne otkriva ništa...
Želim da se sećam svakog momenta, jer to znači da sam ga proživela... I tugu i sreću da upijem i monotoniju i momente gužve i haosa, jer to je dokaz da sam učestvovala u svom životu....
Često kukam kako mi je dosadno, kako mi se ništa ne dešava. A, razloga je puno za izgovore....Istina je samo jedno: Ne trudim se, skrivam se u izgovorima, bežim od zbivanja...
Nekad je lakše biti nemi posmatrač, pa i u sopstvenom životu, nego jednostavno živeti ga. Ali, tako se gubimo u prošlosti bez prošlosti i u budućnosti bez budućnosti... Ostajemo u protoku vremena bez života... Posle su nam svi drugi krivi, a sebe pravdamo. Kao, npr.- nismo imala izbora! Svi izbori su nam tu, kao i raskrsnice na putevima. Pitanje je samo, kojim putem ćemo da krenemo...Putem života i sadašnjosti ili prošlosti koja nema budućnosti...
Kad se iz ove perspektive pogleda, odgovor bi trebao da bude više nego jednostavan... A reakcija brza.... ŽIVI sada
Objavio
scarlet u 08:24 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
