Ponovo sam te srela... Bio si viši nego što te pamtim, pomalo mršaviji ali i matoriji... Šetali smo se obalom naše reke, udišući mirise ranog maja. Slušali smo kreket žaba i čekali zoru da svane... Parkirao si se kraj doka. Auto se ogledao u reci prelivenoj svetlom noćnih lampiona. Držali smo se za ruke, šaputali nežne reči, gledali se duboko u oči i obećavali večnost jedno drugome... Osećala sam tvoj dah, kako me miluje po obrazu.... Spustio se do vrata i tu se zadržao. Disanje ti je bilo ubrzano.... Koža je počela da mi gori.... Povetarac je raspirio maštu i igra je započela. Voleli smo se divlje, držeći se i dalje za ruke ali dodirom bez dodira, upijajući se očima, ljubili se bez poljubaca, svršavali bez sex-a... Sve se to odigralo u mraku, na doku, na obali naše reke... Trajalo je čitavu jednu večnost a završilo se u trenu... Oboje smo isto želeli, istu strast osećali, isto očekivali i isto doživeli, a nismo se ni pomerili... Jedino je tvoj dah tokom ekstaze bio poput užarene lave... Zadrhtala sam. Strast me je ponovao obuzimala... Privila sam se uz tebe, grčevito te stiskajući i vrisnula grcajući: Nemoj nikada više otići! Reka je nosila zvuk daleko.... Tišina noći odzvanjala je ehom mojih reči... Kada je zvuk krika utihnuo, osetila sam jezu.... Prozor je bio otvoren a hladni februarski vetar, slobodno je prodirao u sobu. Ustala sam, zatvorila prozorska okna, navukla ćebe preko grudi i zatvorila oči. Tek tada, shvatila sam da sam budna, da sam te ipak samo sanjala...
Objavio
scarlet u 23:38 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
