Mislio sam da će to biti još jedan običan dan. I bio je. Jedino što je taj dan izdvajalo od drugih je činjenica da sam prisustvovao monologu ludače u gradskom prevozu. Verujte, to osobe kao što sam ja ume veoma da uznemiri, ali i da natera na razmišljanje.
Pun tramvaj ljudi. Najednom, žena pored mene počinje da se dere. Pomislio sam da priča telefonom ili sa nekim od ljudi u tramvaju. Sve su oči bile uprte u nju. Izgledala je kao neka kurva/narkomanka a tako se i ponašala. Vikala je na vozača da vozi brže, psovala, proklinjala dan kad se rodila u ovom usranom gradu...
Pominjala je izvesnu kurvu Sonju, koja joj je očito nešto skrivila. Takođe je spomenula neku nepravdu koja ju je snašla, morfijum, upad u stan u tri ujutru i slične nebuloze... Zapitao sam se, šta li je sve nju u životu snašlo, kad je ovako prsla s mozgom? Nagomilane stresne situacije, korišćenje droge ili nešto treće? Možda sve to zajedno? Nebitno.
Važno je, što bi rekao moj ćale, ostati pribran i ne trošiti nerve na gluposti. Ne živcirati se. Samo je pitanje kako to postići. Nismo svi ''Dude Lebowski''. Ne možemo svi da dignemo sve četir' uvis i da kuliramo. Neki su, kao ja, skloni živciranju. Čak i oni koji nisu skloni često žive stresnim životom, pa ih to na kraju sjebe. Stres i stresne situacije su svuda oko nas i često su neizbežne.
Postavlja se pitanje - kako iskulirati?
Objavio
Rođa u 01:18 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar