Silazio je,
Činilo se beskrajno dugo.
Nije bilo oznake za sprat.
Iznad njega je bilo sto spratova,
Ispod još toliko.
Kao da se satima nije pomerio.
Više mu ni magazin koji je usput čitao
Ni muzika koju je slušao
Nisu bili interesantni.
Osetio je strah i užas.
Pomutilo mu se u glavi
I pao je niz stepenice...
Ostao je da leži
Potpuno paralisan svojim osećanjima
I da čeka.
Čekao je i čekao
Ali ništa se nije dogodilo.
Godo se nije pojavio.
Umro je čekajući, na stepenicama života.
Objavio
Rođa u 01:42 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar