Moj je život jedan veliki krug,
Nema mu kraja, nema ni početka,
Ulice su strme, put je često dug,
Napaćeni narod vidiš izdaleka.
I znam da patiš, i boli te sudbina
Zemljaka tvojih, prijatelja dobrih:
Oni ceo svoj život posvetiše borbi
Protiv zlotvora raznih, neizmerno strašnih.
Borba je naša besmisleno jadna,
Za krađu glave kupusa idemo na vešala,
A posle rata blato, smrad i ravnica,
Močvara trula, melanholija.
Život je utopija.
U tom plavom krugu, bez kraja i početka,
Ja vidim jednu zvezdu, napušteni san.
Probudih se zadrigao, debeo i trom,
Moj je puk doživeo na kopnu brodolom.
Kući me čekaju žena i deca,
Daleko sam, daleko, od doma svog,
Zbog alkoholne izmaglice ne vidim ih više,
Slatko je pravoslavlje jedini Bog.
Za tuđe ideale mi gubimo glave,
Naša je sudbina večita seoba,
Dok ima nam ljudstva ima i nade,
A obećana zemlja u našim mislima.
Objavio
Rođa u 01:11 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar