Tuzna sam...

Uzasno vezana za tebe svim vezama koje mogu postojati u coveku.
Ne umem te lagati i kad pokusam to boli.
Ne umem ti precutati  bilo sta sto bi te zanimalo, i to boli.
Dovoljno je samo da me pogledas bistrim pogledom koji ti nudi svet na dlanu i ja pokleknem, nemocno savijem vrat u stranu i osecam kako mi oci poprimaju pogled deteta koje je uhvaceno u kraci kocke secera.
Jednostavno je tako.
I ma koliko ja bila jaka i iskustvom potkovana, ti si mi slabost protiv koje ne mogu...sve i da hocu.

Povredio si me one noci u Beogradu.
Nisi bio svoj i znam da me nisi namerno povredio, ali trebao si da razmislis pre nego si nastupio kako jesi. Trebao si makar glasovno da saopstis da si umoran, ne sms-om, ne nikako, to nismo mi. Mi ne saopstavamo takve stvari sms-om. Mi se gledamo u oci.
Posle tog sms-a sam se nemocno povinovala povredjenoj sujeti i pricala sa Njim do kasno u noc,  birajuci reci koje su kroz njegovo culo sluha dopirale u njegov usporeni mozak kao trbusne plesacice zavodljivih ociju. I igrala sam mu po Umu. Zavodila ga svesno. Upotrebila svaki proracunati smesak koji ti samo jednom recju izmamis. Uporedjivala sam ga sa tobom i sve vise zelela da i ja NEKOG povredim bas kao sto si ti mene...
A on nije nista bio kriv...

Tacno sam osetila trenutak u kome je bio Moj. Mogla sam da ustanem iz kreveta i odem kilometar od kreveta u kom sam lezala i jednostavno popunim prazninu koju si ostavio za sobom. Ali...
On bi dobio moje telo, a ja bih djavolu zauvek dusu prodala. Jer losi ljudi koji rade takve kompenzacije za Bol, upravo to rade - prodaju duse u bescenje.
A moja dusa je kod tebe. Kao i srce. Kao i telo u kome je zarobljena zena koja prvi put u zivotu pati sto nema 10 leta manje i  11 zima za sobom...

Nisi se javio posle toga. Nisi cak ni kazao Ej, ne znam sta mi je bilo. Znas da umem da prihvatim NE, ali ne i Laz. Ne umem da je svarim. Laz provocira najgore iz mene. Transformise mi sve sto Jesam u sve sto ne zelim da budem. I onda krene sjaj da mi svetli u oku, usne da oticu i izvijaju se mazno, vrat se ispravi i podigne mi glavu dovoljno da mogu da ga posmatram kroz trepavice i zavodim...

A noc je bila vrela u Beogradu....

Nasli smo se ispred njegovog hotela.
Ja sam cekala u kolima, a on se obradovao sto me vidi.
Svakim osmehom sam osecala reparaciju povredjenosti koju si napravio samo jednim sms0om.
Vozili smo se otvorenih prozora i pricali o neobaveznostima koje opustaju. Trazili smo  mesto da pojedemo salatu i poljubili vrata u par lokala. Bilo je kasno za zdrav zivot i zdravorazumske odluke i rezonovanja.
Napokon smo pronasli mesto, tacno u ponoc.
Velika basta, nebitnost imena i salata sa prelivom.
Zelis li da ti pricam sitnice?
O da, zelis. A tvoje zelje su za mene Bozije zapovesti. Nizem ih kao nisku od greha optocenu granitom iz koga nema mrdanja. Secanje...to ce mi ostati kao divna uspomena.
Prebacujem svoj paradajz njemu i smejem se u sebi svaki put kad pokaze iznenadjenost nekom refleksnom bliskoscu koju oseti. Jos uvek osecam njegovu zbunjenost sto sa mnom, sto sopstvenim zeljama koje mu se javljaju u naletu. Zvoni mu telefon oko 1 posle ponoci u poslednjim pokusajima da me odrzi na distanci iako sam dovoljno daleko, on mi izvestaceno saopstava da ga zove Njegova ljubav...Eh...ljubav...kad si vec pomenuo...i ja nekog volim, znas...ali....to je neka prica skroz bezveze...

Isteruju nas iz baste, zatvaraju - Gde cemo?
Setamo ka kolima i pricamo, smejemo se, osecam haos koji pocinje da kovitla u njemu, osecam zelju, potrebu i strah. Ne sme da se priblizi. Pokusao bi, ali gard je prejak za njega tako malog i neiskusnog.
Opet mi sosptvena Moc mami osmeh i grdim samu sebe zbog toga. |Ali Moc je neodoljiva bas kao i Ti...zato si meni neodoljiv, tako Mocan nad mojim mislima i telom....

"Ajmo do splavova, mozda nesto radi "...

Smejem se sopstvenoj ravnodusnosti i vozim prema Uscu.
Dosta je TDI radia, prebacujem na cd i pojacavam Seku do daske - Seka demantuje sve ono sto vredi u meni i O meni, ali jebiga, jedna situacija i doza aspirina ostavila je trag u obliku njenog CD-a u mojim kolima. I to samo do daske.
Prihvata moje raspolozenje i odjednom je prijatno izbaciti ruku kroz prozor i osetiti strujanje vazduha na nadlaktici. Skoro da sam posegla za njegovom rukom da mu poljubim dlan, ali ... te oci ne umeju da pogledaju kao sto umes Ti.
Vec je pola tri i parkiram kod Akapulka. Cuje se muzika i optimisticno krecemo tamo da vidimo sta se desava. On pravi neke posalice tipa Ako nas ovde ne izbodu nigde nece, i izmamljuje mi osmeh. Cela ujdurma koja se sastoji od lose pevaljke, rupe od splava, puno pijanih isfoliranih muskaraca i klinki na stiklicama deluje tako neprivlacno. Stojimo ispred par minuta i razmisljamo Da li Da udjemo ili Ne. Slezem ramenima i stavljam mu do znanja da mi je sve jedno; sve to cinim propratnim krivljenjem vrata i oblizivanjem usana koje su bile suve kao barut. Treba mi zvaka. A sve sam vec izvakala.

Ma idemo...
Hajde...

Kuda?

Do hotela?

Smeje se kao da oseca da ce mu se posreciti ali i dalje je na distanci...Vracamo se do kola i ponovo Seka.

Ne treba nam Ne treba nam pice ni mrak....moj dekolte atmosfera ni miris jak...da   bi   ......la la la

Proslo je tri a noc je i dalje vrela.
Parkiram ispred hotela i krecemo do obliznje prodavnice da kupimo nesto za pice.
Radujem se sto cu videti hotelsku sobu koja mi je od detinjstva misterija.
Svi su spavali u tom hotelu, samo sam ja imala tetku i drugaricu koju nikako nisam mogla da zamenim hotelskom sobom.
Dodatno uzbudjenje dodaje cinjenica da se bojim visine, a soba je visoko. Ceo Beograd pod pogledom ispod trepavica.
Ne spava mi se, volela bih da ...

Ulazimo u sobu i razgledam relativno veliku sobu sa par ubitacnih detalja. Sirom otvoreni prozori i ni trunka vazduha koji bi ucinio celu situaciju podnosljivijom. Dva odvojena kreveta i natkasna medju njima.

"Hoces da spojimo krevete? " - pita.
Losa sala u losem trenutku. Ti to nikada ne bi lupio. Sms se uporno vraca i vraca i vraca " umoran sam"... cujemo se sutra.
" Nema potrebe ", kazem " Napravicu ti mesta" .
Sada vec upada u euforiju jer je previse ocigledno da su sva vrata otvorena. Ili se makar tako njemu cini.
Ne oseca nedostajanje koje raste u meni, nezadovoljstvo zbog sosptvenih odluka i blagi bes koji vazda zavrsi na sporednim licnostima.
Govori da mora da se istusira, a ja se smejem i kazem " Osecaj se kao u svojoj sobi" , okrecem se na bok i tonem u san...

Budi me prijatno hladno teleo koje jednostavno lezi pored mene i posmatra me. Svice. Zavese su debele i teske i loseg dezena. Jedina dobra stvar u vezi zavesa je sto stopiraju makar malo sunceve zrake koji uporno pokusavaju da mi prodru u zenicu i odaju laznost cele maskarade. Mazi mi rame, ruku, i ne pokusava da priblizi glavu. Daje mi ono sto mi treba. Paznju i neznost, apsolutnu posvecenost. Uzvracam mu mazenjem dlana i pricam mu besmislice za koje ti nikada ne bi imao vremena. Nema bliskosti, nema strasti, nema Nicega.
Jednostavno sam Ja tu da on ne bi bio sam, a On je tu da bih  utesila sebe da ti nece biti sve jedno kada cujes. A cuces. Ako ne od mene, ono od njega posle par piva. Bice tu i nadogradnje verovatno, previse  je nezreo, ali...tvoja zrelost je merilo koje niko ne moze dostici.
Ali...
Previdela sam cinjenicu da ne mozes povrediti onog koji ne voli.
Progutaces tesko, mozda te malo i zagrebe grlo, ali nece ti trebati reparacija emocija, osecanja i sujete.
Slegnuces ramenima i odloziti me u folder Sve su iste, idemo dalje.
Ili ipak ne?

Okrecem se na levi bok i posmatram mladog muskarca pored sebe. Ne pitam se Sta cu ja tu?, namece mi se pitanje njegovog razloga. Toliki grad, toliko devojcica, zasto bas Ja? Smeskam se i ljubim mu dlan, a on me odjednom privlaci i grli.

" Mozes li da cutis malo tu? " , blago pita kao da oseca da mi dusa place.
" Mogu da pokusam, ali ne garantujem da cu preziveti" ...smeje se i okrece se na stomak. Da ga masiram? Nisu to Ta ledja koja rado oslobadjam boli...
Mazim ga lagano i pricam mu nebitnosti koje upija kao sundjer.
" Prijas mi" ...
" I ti meni........veceras"....

Alarm na telefonu zvoni, a ja nisam oka sklopila...

" Moram da krenem" ...

Da...
Noc je bila bas vrela...
A Ti si tako dosadan sa tim ocima ...