Kazes da je rec isto sto i delo. Da li je?

Ja tako lepo pricam. Ti to znas. Ja puno pricam. I to znas.

Ali ne znas kako mi se promeni glas kada izgovaram slatke lazi. Ne znas kako mazno zvucim kada mamim k sebi zabranjenost koju moram da imam. Ne znas kako vezem snagu koja bicuje nevine ljude oko mene, dok hrlim ka cilju sa tvojim likom. Ne znas kako se lako divlje zveri pripitome u meni kada su gladne, a znaju da samo andjeoskim osmehom mogu dobiti komad socnog mesa, sirovog...Ne znas kako halapljivo prozdirem ponudjenu strast, kako sameljem jakim zubima darivanu ljubav uzivajuci u razgradnji iste u zeludacnoj kiselini dok se u telu razgradjuju one najhranljivije stvari cineci da mi poboljsana krvna slika zarumeni obraze i zaiskri sjaj u ocima. I onda mirujem tako sita do sledeceg naleta nepodnosljive gladi...

Pokusavam da te sacuvam od sebe jer previse suza mi curi iz duse, pokusavam da utolim glad cupajuci korove u onima koji su vec okoreli u bolu, cija je dusa ilova, neplodna, pokusavam da se napojim nejasnim recima prepoznavajuci ih kao svoje, ne bi li te spasila suse koju cu za sobom ostaviti kada se docepam tebe kao izvora svega cistog i tako osvezavajuceg, pokusavam da prevazidjem potrebu za slanim znojem koji cu jezikom skidati sa tvojih ledja onda kada klones pored mene, iscrpljen i zaljubljen u moju pohotu...

Prepoznajem tvoju glad za mojim mislima koje se na berzi tako visoko kotiraju, cija je cena probila sve granice razumnog, koje niko ne moze da otkupi a svi bi zeleli da ih imaju, samo za sebe, ciste i bludne, recima oblikovane u savrseni smisao koji gubi sve one zatecene u besmislu. Prepoznajem bolesnu potrebu da se nahranis mojim recima koja opisuju neostvariva dela; ovisnost koju zdravi nikada ne shvate. Prepoznajem zelju da svaka rec stvorena u meni, bude namenjena samo tebi, ovekovecena u trenutku moje gladi za tobom. Prepoznajem impulsivnost koju izazivam izvijanjem svoga tela kroz verbalnu igru zavodjenja, smeseci se dok puzis polako ka srebrnoj tacni na mojoj trpezi greha. Casa crnog vina i Ti - gozba moze da pocne. Ostatke cu baciti izgladnelim kerusama koje zavijaju pod prozorom...

Da li je rec isto sto i delo?

Razmisli dobro, pre nego zateknes sebe kako izgaras u recima koje nikada nece biti sprovedene u delo...