Za čim ćes posegnuti u meni?
Za Ljubavlju, ili sirovom Požudom, za Nežnošću ili zadovoljenju sirove potrebe da nekoga imaš, da ti neko pripada, da se imaš kome vratiti kada pobegneš od sebe...
U mojoj duši hoćeš li posejati poljsko cveće ili pustiti korov koji neću moci da oplevim dugim noktima kojim poderaću  kožu nadlaktica ne bih li odganala miris tvoga daha...
Hoćeš li svojim crnim očima šetati mojim telom i s prezirom gledati svaku neravninu, svaku nesavršenost  koja svojom nepravilošću sklapa delove mene u savršenu puzlu, mekanu i toplu i Tebi tako podatnu...
Da li ćes sve svoje hrabrosti izgubiti u mojim strahovima i prigrliti me čvrsto da osetim sigurnost i odmorim od napornog bežanja pred duhovima prošlosti koji neumorno jurišaju na sve ono Dobro u meni...
Slabost ili Jačina, Hrabrost ili Kukavičluk, Brzo ili Lagano uzimanje jedne nevidljivosti, jedne nerealnosti, jedne postojanosti na kraju sveta, preko dvadeset brda i hiljadu kilometara nesigurnih koraka i klecavih kolena...
Ponekad posumnjam u svoje ubedjenje o sopstvenoj jednostavnosti koja se bazira na svim tim komplikovanim zahtevima mojih alter ega; želim sve i želim sada, želim uvek više, uvek bolje, uvek brže!
Koliko me brzo možes uzeti?
Osećam svaku tvoju tugu, svaki tvoj nemir, svaki pogled bez emocija, svaki osmeh bez iskrenosti, svaku istinu bez doslednosti; osećam tvoje ruke mirno sklopljene oko pića, osećam tvoj miris adrenalina, svu opasnost i rizik s kojim cu morati da se nosim ako ikada uspem da ti se utisnem u kožu svojim usnama...
I ne tražim ništa.
Samo esenciju jedne iskrenosti...samo potrebu jednog umora...samo zrno ljubavi koja se ćuti dodirima.
Ništa više.
Ništa manje...

I kreni lagano..prvom....

Pridji mi odlučno... drugom.

Ljubi me ... u trećoj.

Skini me ... u četvrtoj.

Udji u ...moj svet...peta....

I nestani ako osetiš da ti tu mesto nije....u šestoj.

A ja ću misliti da sam samo sanjala još jednu vožnju bržu od žvota.