Najezena trenutnim mislima, izgubljena u secanjima, iznurena nadanjima, zeljna ostvarenja svega onoga sto znam da nikada necu moci da sprovedem u delo, raspadam se na dva dela. Ovaj svet, ove misli, ova nadanja i potrebe seku me na pola ostavljajuci bezdan iz koga izvlacim lazne emocije, vec upotrebljene i toliko puta svarene u stomaku prepunom kiselina. Razjedam samu sebe suludim fantazijama, trosim se najludjim iluzijama i predajem kao zrtva sludjena zeljom koja ne pita za cenu da bi bila ostvarena. Lezem puna strahova i budim se snovima umirena, smirena, laznom utehom uljuljkana u nadanju i veri da ce sutra biti bolje. Trazim. Priznajem da trazim sve ono sto pod dlanom nemam. Svesna. Apsolutno svesna da to nikada necu naci cak ni u najlepsim fontovima, nasladjim lazima, najpodatnijim emocijama kojima ce neko pozeleti da me oblikuje i prisvoji samo za sebe. Samo za noc. Tumaram pustim hodnicima i tek ponekad klonem od umora, naslonim glavu na sopstveno rame zamisljajuci da mi je potpora, osecajuci da me nevidljiva vila cuva i naklonjenost djavola. Sasvim sigurna od kletvi i losih energija, produzavam dalje, darivajuci slucajnim prolaznicima kroz svoj zivot po jedan delic krhotine koja osta posle Njega kao kolateralna steta. A gladne oci prihvataju sve,  cak i ako im ne treba. Grabljivci se raduju mojim padovima i emotivnim krahovima osecajuci kako im se apetit otvara i pljuvacka luci od mirisa sirovog mesa i termicki neobradjenim emocijama spremnim za konzumaciju i tako hranljivim i lekovitim obolelim dusama.