19/11/2006

УНИВЕРЗАЛНА МУДРОСТ

Универзално Златно правило

Брахманизам

Ово је збир дужности: не чини другима  што би причињавало

бол ако би теби било урађено.

[Махабхарата 5,1517]

 Будизам

Не повређуј друге на начине за које ти сам налазиш да су

повредљиви

[Уданa-Варга 5,18]

Хришћанство

Све што желите да људи чине вама, чините и ви њима!

 У томе је сав Закон и пророци.

[Матеј 7:12]

Конфучијанизам

Сигурно је  максима доброте:
Не чини другима што не би желео да ти они чине.

[Analects 15,23]

Ислам

Нико није  верник док не пожели

свом брату оно што жели себи.

[Sunnah]

Jудаизам

Што је теби мрско, не чини свом пријатељу.

То је читав Закон; све остало су коментари.

[Talmud Shabbat 31a]

Tаоизам

Цени награду твом суседу  као своју сопствену награду
и губитак свог суседа као твој лични губитак.

[T'ai Shang Kan Ying P'ien]

И ако никоме не штети, ради по својој вољи.

[Rede]

Свака енергија коју шаљеш напоље вратиће ти се троструко.

18/11/2006

MOLITVE AMERICKIH INDIJANACA

ЧИРОКИ МОЛИТВА

Нека топли небески ветар

Нежно дува изнад твој куће.

Нека Велики дух

Благослови све који ту улазе.

Нека твоје мокасине

Праве срећне трагове у много снегова

И нека дуга

Увек додирује твоје раме

ПОНИ МОЛИТВА

Ох, Орле, дођи раширених крила на сунчано небо.

Ох, Орле, дођи и донеси нам мир, твој

Благи мир.

Ох, Орле, дођи и дај нови живот нама који ти се молимо.

Сети се  небеског круга,

Звезда,

И браон орла,

Животног пута Сунца,

Младих у гнезду.

МОЛИТВА ВЕЛИКОМ ДУХУ

    Молитва Жуте Сове, поглавице племена Сијукси-

Велики Душе,

Чији дах даје живот целом свету

Чуј ме!

Ја сам мали и слаб,

Треба ми твоја снага и мудрост.

Дај ми да разумем ствари

Којима си научио мој народ.

Научи ме Твојим поукама

Које си сакрио испод сваког

Листа и камена,

Дај ми снагу

Не да бих био већи од мог брата

Већ да бих победио свог највећег

Непријатеља – себе самог.

Дозволи ми да шетам кроз лепоту

И да заувек посматрам

Црвен и ружичаст залазак Сунца

И када залазак Сунца почне да опада

Нека дођем к Теби чистих руку,

Правог погледа

И без стида.

Mолитве захвалности

Сада сви слушајте речи

Које су постале пре свега осталог.

Заједнички доносимо мисли

Као један и захваљујемо се

Један другом.

Нека то буду наше мисли.

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се  мајци земљи

за живот који нам даје.

Нека то буду наше мисли.                                

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се за

прво воће које расте, јагоде.

Нека то буду наше мисли.

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се за све лекове,

за биљке.

Нека то буду наше мисли.                             

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се дувану који употребљавамо

да пошаљемо своје поруке Творцу.

Нека то буду наше мисли.

Заједнички доносимо наше  мисли

и захваљујемо се свим различитим врстама животиња

 које помажу да одржимо своје животе.

Нека то буду наше мисли.

  Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се  свом различитом дрвећу,

 јавор је најизузетнији од свих.

 Нека то буду наше мисли.

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се

свим водама, великим и малим.

Нека то буду наше мисли.

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се

свим различитим птицама које нас забављају.

Нека то буду наше мисли.

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се силама које раде заједно са земљом,

нашим дедовима громовима, који доносе кишу

да обнови земљу.

Нека то буду наше мисли.

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се

нашем најстаријем брату Сунцу

који нам даје светло и топлоту.

Нека то буду наше мисли.

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се

нашој баки Месецу, она управља свим животним циклусима на Земљи .

Нека то буду наше мисли.

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се

звездама јер су наши рођаци, оне улепшавају небо.

Нека то буду наше мисли.

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се

четири гласника који нас саветују.

Нека то буду наше мисли.

Заједнички доносимо наше мисли

и захваљујемо се

Творцу свих, јер је Творац који нас је донео све зајeдно као једног.

Нека то буду наше мисли.

                                Сада су наше мисли Једно.

18/11/2006

BISERI SPORTSKIH KOMENTATORA- MALO LI JE

Zvonko Mihajlovski

1. I zavrsen je jos jedan pokretni praznik fudbalskih slika.

2. Cudan nacin dodavanja - jako i nikome!

3. Najdoski je odlicno skocio ali nazalost samo preko precke.

4. Zadovoljio je trenera i zato sada igra.

5. Dok je lopta u vazduhu da vam saopstim spisak timova.

6. Kakav udarac, pocepao je vazduh na vodonik i kiseonik.

7. (Norwich City - Bayer.) Krilo nikad ne pada daleko od beka.

8. Prepun stadion partizana, 50.000 ljudi. Zamislite, 100.000 dlanova!

9. (Hokej) Okrenuo ga je na kocki leda koja bi stala u casu viskija.

10. Brazilska odbrana - planinski venci Siera Madre!

11. Koncert zvizduka za igrace, cisto da se malo muzicki obrazuju!

12. Lopta je proletela paralelno sa ibarskom magistralom!

13. To je bila veca opasnost za avione tipa Avaks nego po gol Pandurovica.

14. Dragan Ciric, igrac duge kose ali velikih mogucnosti!

15. (lopta se natakla na siljak na ogradi i pukla) I lopta je sada pukla

kao staklena kugla od porcelana.

16. Navijaci ne prestaju da navijaju iako pada kisa

17. Statistika je kao bikini: otkriva sve, a ne pokazuje nista

18. (Prica o Maradoni, o karijeri, titulama itd) A onda je kudravi gaucos

krenuo krivudavim putem kokainskih noci!

19. Zavrsen je jos jedan derbi vecitih rivala, fudbalska predstava van

granica prostora i vremena!

20. Ni lose vreme, ni svi minusi gospodina celzijusa nisu mogli da pokvare

ovu fudbalksku predstavu!

21. (Zvezda-Napredak,'94.) Posle cetvrtog pogotka crveno-belih iluzije

Krusevljana su se pretvorile u rusevine Kartagine!

22. Albert Nadj- perpetum mobile prve vrste partizana!

23. Zbog ovakvih udaraca R.Karlosa osnovace se drustvo za zastitu lopte!

24. Sjajno se ubacuje u fazu odbrane!

25. U Cikagu se igra kriminalni fudbal zato ima puno policajaca oko

stadiona!

26. Borusija iz Minhena!!!

27. Bilo je tu kontakta i ful kontakta

28. Strogi sudija iz Danske, postuje fudbalska pravila kao deset bozjih

zapovesti

29. "On nije samo golman - on je parada, bravura, let"

30. "Nema vise Lorana Blana da poljubi Barteza po njegovoj bozanskoj celi. Sada ga ljubi Linda Evandjelista"

Vladanko Stojakovic:

1. Da,da... dodji 'vamo bato, to se ne sme. Zuta karta!

2. I odlicna intervencija Ljukovcana. Da vidimo zasto se sada Nemci

raduju, pa da, to je gol !?

3. Polster, Polster, grhmhm, grhmrhm. (posle dvadesetak sekundi:) I da

vidimo zasto su se igraci Kelna kao po komandi povukli na svoju polovinu,

da, to je gol, 1:0.

4. Dobro vam vece dragi gledaoci, javljamo se iz Londona sa stadiona Park

princeva.

5. (Prenos engleskog prvenstva)"Mekmanamanaman." (McManaman)

6. Kamerun mora da izvuce barem bod pred utakmicu sa Svajcarskom da bi

osigurali prolaz... (pauza 10 sekundi) ...oprostite dragi gledaoci,

Kamerun nije u istoj grupi sa Svajcarskom...

7. Na stadionu se okupilo oko 30 hiljada dinara.

8. I to je lagana lopta za golmana Stojanovica... (posle minut:) Ne,

izgleda da je ipak bio pogodak.

9. (Utakmica reprezentacije) U pocasnoj lozi su i mnogi ugledni gosti i

drzavnici na celu sa Drazom Mihajlovicem! (umesto Markovicem)

  Milojko Pantic:

1. (trcanje na 400 m) U stazi cetiri je glavni favorit Majkl Dzekson.

Pardon, Majkl Dzordan. Nedeljko Kovinjalo se tu ubacuje i kaze: "Da,

kolega Pantic zeli da kaze da je Majkl Dzonson u Americi popularan kao

njih dvojica."

2. U stazi sedam je Sandej Bada iz Nigerije. Dakle, Nedeljko Bada, staza

sedam.

3. (C.Zvezda-Partizan) Evo izlaze Partizanovi igraci... a evo i nasih.

4. Evo nas na stadionu pod Bistricom.

5. (Jugoslavija - Ceska, 1997) Aut za Holandiju.

6.YU-Iran (France 1998): "Nasi nikako ne mogu da probiju njihovu odbranu,

jer im je sesnaesterac prepun Peruanaca." (sudija je iz Perua).

7. (Ista utakmica): Danas nije vidjen lep fudbal jer su se Peruanci

uglavnom branili.

8. (Yu-Nigerija, Beograd) "Prodato je 30000 gledalaca...pardon ulaznica!"

9. (Krupan kadar na protivnickog igraca) Ovo je covek koji je napao naseg

Dejana - sa ledja

 Srdjan Knezevic:

1. Postovani gledaoci, izvinjavam se zbog ovog prekida. Upravo su nam

organizatori Olimpijade zabranili da pusimo u reporterskim kabinama. Evo i

kolege Spanci se bune, nisam samo ja...

2. Pa pogledajte dragi gledaoci ovo telo. Boginskaja je najvisocija od

svih gimnasticarki i vidi se na njenoj izduzenoj figuri. Jednom recju -

ZENA !...

3. Pogledajte samo kako je gradjen ovaj mladic. Svaka majka bi ga pozelela

u svome domu, a tek ti predratni svalerski brcici...

4. (Rukomet) Cela Jugoslavija je sada sigurno na rukama!

Milos Topalovic:

1. Sledecih par minuta ovog snimka proticu u znaku Georgi Hadzija i ove

kretenske reklame za kecap.

2. Obratite paznju, na stadionu u Istanbulu samo policijski psi nemaju

brkove !?

3. Cokoladni tandem stopera iz Bremena izbacen je iz igre jednim potezom

metuzalema Rudija Bomera?!"

4. Lopta je presla zamisljenu gol liniju.

 Nedeljko Kovinjalo:

1. Evo nase maratonke Biljane Jeftic

2. (Goteborg 95, 10000m) Ko je to sa brojem

dvadesetpethiljadastosedamnaest?

3. (Goteborg 95, maraton) Ova takmicarka je imala dobar rezultat na

Njujorskom aerodromu, a takodje ucestvovala je i na Beogradskom aerodromu.

4. (Goteborg 95, koplje) Stiv Bekli je visok - i tacno 87 metara!

  Mladen Delic:

1. (Utakmica Argentina-Holandija, pred kraj utakmice pri rezultatu 1:1):

Ako se utakmica zavrsi 1-1, igrace se produzeci, pa ako i onda ostane

nereseno, nova utakmica ce se igrati u sredu... ja imam avionsku kartu za

ponedeljak... da li ce oni meni dozvoliti da promenim kartu... kako cu ja

da se vratim?

2. Jokanovic do Stojkovica, Stojkovic do Stojkovica...

 Milorad Djurkovic:

1. (nakon sto je Dejo uputio loptu u prazno) Pa gdje je taj Massaro?

2. (plivanje) Sada Popov vodi za gotovo celu duzinu bazena i Amerikanac ce

uspeti da osvoji zlato samo ako Popov pocne da se davi...

3. (Nemacka - Engleska) Da je Gaskojn imao moj broj cipela, sigurno bi ta

lopta zavrsila u mrezi.

 Galic:

1. (Izvestavao iz rijeckog studija) Loptu ima Zajec zeko,Dinamovo med i

mleko

2. (Rijeka - Partizan) Evo ga Predrag Spasic. Moja malenkost inace podseca

na njega, ali ne po fudbalskoj klasi vec po broju na glavi vlasi!

 Ilija Kovacic:

1. Evo Bishopa, ili svestenika.

2. Na levoj strani je Kar, cije prezime se moze prevesti kao Auto-o (covek

se zove Carr)

3. (Everton - Liverpul) Ferguson dodaje do Bola.

4. (Ista utakmica u trenutku kad je Ball dobio loptu.) Lopta za loptu.

Gojko Andrijasevic:

1. (za Salke 04 igra Marko Kurz) "Lopta do Kurca."

Boris Mutic:

1. (Italija 1990, Eng - Kamerun:) Gol je postigao Plat, Dejvid Plet.

2. Micel ! 2-1. Zavrijedio je da mu se kaze cijelo ime. Dva gola za

Spanjolsku postigao je Hoze Miguel Gonzales Martin Del Kampo Micel!

 Popovski:

1.(Jugoslavija-Rumunija 4:4) Susic je igrac koji bi trebao malo vise da

dribla i da koristi svoju tehniku i kontrolu lopte. Evo ga, upravo to i

radi... Susic, Susic, Susic i ......... ma ne sam Safete, ne sam. Kakva

sebicnost mladog i neiskusnog Susica!!!

 Bozo Susec:

1. U prepunoj dvorani Drazena Petrovica, okupilo se oko 500 000 vatrenih

navijaca!

 Sreto Scepanovic (Pokojni sarajevski reporter):

1. Naseg boksera Svetomira Belica, dragi gledaoci, prepoznacete po belim

gacicama, a njegovog protivnika Motungua iz Kenije po crnim gacicama.

 Mirko Kamenjasevic:

1. Biogradlic se stustio preko lijevog krila, dribla dvojicu, trojicu,

uspio se osloboditi, dodaje loptu do Pejakovica ovaj odigrava dupli pas sa

Savicem, Savic mu vraca, Pejakovic sam pred golmanom, dribla i golmana evo

ga konacno puca i Go, Go,... KURAC, precka! (Kamenjasevicu je nakon ovog

bisera izrecena zabrana prenosa sportskih dogadjaja u trajanju od 3

mjeseca)

 Dusko Korac:

1. Jos jednom cemo cuti americku firmu!

2. Ovo je Keli Erikson, sicusna Svedjanka, skakacica u vis, a ovo je njena

majka, mama Marija, koja prati svuda svoju cerkicu i ne ispusta je iz

vida. A covek koga upravo vidite je snazni momak, Dzon Godina, bacac

kladiva. Njemu nisu potrebni ni mama ni tata da ga prate po

takmicenjima...

3. Sudija je uzeo prokulin kapi za oci i sada mnogo bolje vidi.

4. Ona je bila pobednica amsterdamskog aerodroma!

5. Jose Mari Perec prica sa majkom preko telefona i majka je pita -"Sta

radis?"a ona kaze -"Pijem koka-kolu".Atlanta je, dakle, grad koka-kole ali

mi ovde pi-jemo samo pepsi!

6. Pogledajte simpaticnu Norvezanku kako je dobila b-oju, lepo se osuncala

ovde u Atini

  Slobodan Sarenac:

1. (nakon par dobrih poteza i kosa Markovica) "Neki bi sad rekli Mare,

care sad je startuj" (iz filma MUNJE)

2. U igru se vraca Canak iako ima pet penala.

 Vlada Olic:

1. (1998. Utah vs. Chicago) Skoti Pipen je imao protiv sebe dva dobra

odbrambena beka, ali je video da su to dva mala belca pa je zakucao preko

njih.

2. Toni Kukoc ide 1 na 1... I najzad mu je uslo!

3. Za razliku od Fila Dzeksona, trenera Cikaga, Slon, trener Jute, vrsi

ceste izmene." (Trener Jute se zove Jerry Sloan).

4. Trojka Pipena... I time-out trazi Slon, trener Jute.

 Dobrosav Gajic:

1. Zoran Savic je imao malu porodicnu neprijatnost ovih dana. Naime umrla

mu je majka.

2. I cetvrti poen Savica. Litvanija sada vodi sedam - tri...

3. 1996:yu-sad Americki kosarkasi su visoki 2 i vise metara

4. On je najmladji igrac na prvenstvu cije trenutke upravo privodimo

kraju...

18/11/2006

EKSERI U OGRADI oza62@medianis.net

EKSERI U OGRADI

Jednom beše jedan mali dečak koji je imao lošu narav. Njegov otac mu  je dao punu kesu eksera i rekao mu je da svaki put kada pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, da zakuca jedan ekser u ogradu.

Prvoga dana dečak je zakucao 37 eksera na ogradu. Tokom sledećih nekoliko meseci on je naučio da kontroliše svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu.

I tako je došao dan, da tokom celog dana nije pobesneo. On je rekao to svom ocu, a otac mu je kazao da svakog dana kada bude uspeo da kontroliše svoje ponašanje, da iz ograde iščupa jedan ekser. Dani su prolazili i jednoga dana dečak je bio u stanju da kaže svom ocu da je iščupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde.

Otac je rekao: "Dobro si uradio sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda više nikada neće biti ista. Kada u besu kažeš neku stvar, ona ostavlja ožiljak, kao što su ove rupe na ogradi. Možeš čoveka ubosti nožem i izvući nož i posle toga nije vazno koliko puta kažeš da ti je žao, rane ostaju".

Verbalna rana je isto tako bolna koliko i fizička. Prijatelji su zaista retki dragulji, oni cine da se smešiš, ohrabruju te da uspeš u nečemu, oni su spremni da te saslušaju, da podele tvoj bol, imaju lepe reči i uvek im je srce otvoreno za tebe.

Ovo je svetska nedelja prijateljstva. Pokazi svojim prijateljima koliko ti je stalo do njih, pošalji ovu pričicu svakome koga smatraš prijateljem. Cak i da je pošalješ nazad onome od koga si je dobio.
Ako ti se poruke vrate, znaćeš da imaš krug prijatelja.

SREĆNA TI NEDELJA PRIJATELJSTVA, TI SI MOJ PRIJATELJ I JA SAM TIME POČAŠĆEN. MOLIM TE OPROSTI  MI  AKO SAM IKADA NAPRAVIO RUPU NA
TVOJOJ OGRADI.

18/11/2006

ПЕСМА ПОВЕЋЕНА ДУШКУ ТРИФУНОВИЋУ

Боже, хвала Ти

На оволикој милости

Иако сам те за ово молио

Још '78.

Тајна је тајна,

То ти знаш боље од мене,

Кад си сад, као да си тад.

Људи, Боже, воле звезде

Што сјаје окачене о небески свод

А најдраже су им оне  падалице

Баш зато што падају

Па су као они

Земне, ниске и безидејне.

Хвала Ти, Боже,

Што си ми дао да видим

Вечну Звезду

Која никада неће прошарати

Мрачни небески свод,

Којој је Васељена тесна

И уједно људски топла.

Хвала ти, Боже,

На Душку Трифуновићу

Да га нема ваљало би га измислити

Када си нам га дао

Чувај га, Боже,

Још нисмо све научили.

Душку од Небојше

Сићевачка књижевна колонија

Сићево, 18. септембар 2005.

18/11/2006

САН

Чудан живот живимо из дана у дан, ујутро устајући из себе као из гроба, рађајући се попут Сунца да би увече, како то већ бива у постељу као у гроб легли, као када Сунце зађе за хоризонт и нестане и последњи зрак. Оно што се догађа између ова два догађаја, између две крајње тачке најчешће погрешно називамо животом потпуно превиђајући да је оно чега смо свесни и очевици заправо тек патрљак стварности. Наш прави живот се догађа тек након заласка Сунца, када утонемо у сан, у оно чега се тешко или скоро никако не сећамо, у оним тренуцима када мозак наставља да прикупља све оне податке који ће нам некада пасти на памет као генијална идеја; у ствари, ми смо само препознали ону јаву које се нисмо никако могли да сетимо. Мрак је прамајка и извор живота; тада, када се наша чула одмарају од заморне и тешке свакодневице, тек тада се на чудестан начин наш дух ослобађа лутајући по пределима  који су тешко доступни машти али за којима свака душа жуди као најчишћим делом Васељене.

У сну упознајемо светове и бивамо њихов део јер је сврха сна и живота у њему препознати нешто што је давно изгубљено а одувек наше. И тако, живећи у сновима чешће и стварније него на свесној јави, проводимо дане и ноћи, од  сна до сна.

18/11/2006

ОСНИВАНЈЕ СКРПСКЕ КРАЛЈЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ У

OSNIVANjE SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI

AKADEMSKI NIS

U svim enciklopedijama pod odrednicom SANU moze se naići na podatak da je mesto osnivanja ove institucije Beograd. Tako, pored ostalog, piše u Maloj Enciklopediji “Prosvete” da je “Srpska akademija nauka i umetnosti osnovana 1886. godine u Beogradu”(izdanje iz 1978 .godine, knj.III, 291). Ovakve “omaške” ni u kom slučaju nisu slucajne. Činjenica da je tih godina u Nišu otvoren veliki broj ambasada i konzulata u ovaj isti grad koji je samim tim postao prestonica Srbije nimalo nije odgovarala zvaničnoj politici koja je, uprkos ovim težnjama kralja Milana, stolovala u Beogradu. Odgovor na pitanje šta je navelo Milana Obrenovića da najviše političke institucije premesti u Niš može se objasniti na više načina.

Odmah po oslobođenju Niša od Turaka 11. januara 1878. knez Milan je počeo da ovaj grad pretvara u drugu prestonicu Srbije. Već 1885. godine u gradu na Nišavi su otvoreni austro-ugarski, nemački, francuski, italijanski, engleski, ruski i turski konzulati. Otvaraju se škole i štedionice, dižu i obnavljaju crkve,  trgovina počinje ubrzano da se razvija od 1888. kada je Niš povezan železničkom prugom sa Beogradom. Sam knez Milan je često i rado boravio u Nišu i okolini; 1882. godine izgradio je kod sela Toponica lovačku kuću.

Teško je tačno reći šta je Milan Obrenović značio Nišu. Sama činjenica da je bio prvi srpski vladar koji je oslobodio Srbe Niša od turskog ropstva bila je dovoljan razlog da se u ovom gradu razvije kult dinastije Obrenović. Ni kasnije, za vreme nepopularnog Aleksandra Obrenovića, ni u prvoj deceniji vladavine Petra Karađorđevića nije izbledela slika oslobodioca Niša u sećanju Nišlija.

Ostaće zapisano da je nakon ratova 1877-78. ruskom konzulu, koji je došao zbog zahteva Bugarske da joj bude priključen i Niš, knez Milan rekao, pokazavši mu Ćele–Kulu: ”Kada Vaša Ekselencija bude videla povrh ovih glava i moju, onda će Niš biti bugarski!”. Tada srpski knjaz počinje, razočaran u Rusiju, da traži podršku u Austro-Ugarskoj što će obeležiti njegovu vladavinu. Preko Austro-Ugarske i Nemačke knjaz Milan je uspeo da na Berlinskom kongresu 1878. vrati pod okrilje Srbije niški, pirotski vranjski i toplički okrug. Odredbama Berlinskog kongresa samostalnost je priznata kneževinama Srbiji i Crnoj Gori.

Činjenica je da je knez i potonji kralj Milan u Nišu mogao da sprovede bez zazora sve ono što mu u Beogradu nikada ne bi prošlo. Pritešnjen jakom opozicijom u Beogradu, koji ga nikada nije iskreno volela najviše zbog njegove autokratske prirode, kralj je svoje stalno mesto za odmor i pribežište pronašao u novoosloboćenim krajevima. Daleko od kritičkog oka svevideće prestonice, Niš je za kralja Milana bio pravi raj – okružen ljudima koji su ga poštovali ne samo kao svog vladara već i kao oslobodioca, on se ovde osećao sigurnije nego igde. Kako je često imao običaj da kaže, u Nišu je imao kome da bude kralj. Samo premeštanje Narodne skupštine u Niš predstavlja očajnički čin vladara autokrate željnog da se skrije od kritičkih pogleda nedobronamerne opozicije.

Narodna skupština prvi put je zasedala u Nišu  21. novembra 1879. i tom zasedanju je prisustvovala kneževska porodica – knez Milan, kneginja Natalija i prestolonaslednik Aleksandar Obrenović. Tom prilikom je Milan izrazio svoje veliko zadovoljstvo zasedanjem skupštine u “slavnom gradu Nišu”. Narodna skupština je zasedala u Nišu u periodu 1879-1880. i 1883-1886. godine kada je Niš zaista bio druga prestonica Srbije. Na zasedanju Narodne skupštine Srbije 13.novembra 1886. godine, odrzanom u zgradi prve niške osnovne škole „Sveti Sava“, koja se nalazila u dvorištu Saborne crkve, donet je i Zakon o osnivanju Srpske Kraljevske Akademije.

Potreba za osnivanjem nacionalne akademije bila je više nego razumljiva. Velika škola i Srpsko učeno društvo su dugo bili stožeri srpske naučne i prosvetne misli. Međutim, to nije bilo dovoljno. Potreba za objedinjavanjem znanja u jednu instituciju bila je od nacionalnog interesa i više nije smelo biti odlaganja.

Ovlašćenje knjaza Milana Obrenovića o osnivanju Akademije u jednom svom delu glasi:

Na predlog našeg ministra prosvete i crkvenih poslova a po saslušanju ministarskog saveta rešili smo i rešavamo:

Ovlašćuje se naš ministar prosvete i crkvenih poslova da podnese narodnoj skupštini, sazvanoj za 1886. godinu, predlog za osnovni zakon kraljevske srpske akademije.

Načelnik ministarstva prosvete i crkvenih poslova neka izvrši ovaj ukaz.

U osnivačkom aktu stoji i sledeće:

 Državna vlast saslušaće svagda mišćljenje akademije srpske pri davanju, pri održavanju, pri predlaganju državne pomoći društvima lekarskim, umetničkim, tehničkim, pravničkim, učiteljskim, arheološkim, bogoslovskim ili nacionalno- prosvetnim kao i društvima za negovanje književnosti i za širenje nauke.

Ostaće nepoznato u kojoj meri su potonji vladari zaista “svagda saslušavali mišljenje akademije” u pogledu nacionalnih ciljeva Kraljevine Srbije. Sama činjenica da su članovi ove akademije do Prvog svetskog rata aktivno učestvovali u pravljenju i sprovođenju kulturno-političke slike o Srbiji dovoljno govori o tome da su itekako vladari slušali glas nauke. Ovo naročito važi za period vladavine Petra Prvog Karađorđevića kada su Srbiju u svetu dostojno predstavljala imena poput  Stojana Novakovića, Jovana Cvijića, Tihomira Đorđevića, Veselina Čajkanovića…

U Arhivu Srbije u Beogradu čuva se zbirka originalnih dokumenata iz Niša u vezi sa donošenjem Zakona o osnivanju Srpske kraljevske akademije. Niš može da se pohvali da je, u vreme dok je bio druga prestonica Srbije, u kojoj je zasedala Narodna skupština, doprineo osnivanju hrama srpske nauke.

Nacionalna Akademija je uvek predstavljala kulturni krem svake zemlje, najveću svetinju, hram nauke. Postojanje ove institucije je od nemerljive važnosti za bilo koju zemlju, kako u naučnom, tako i u političkom životu. U Srbiji je akademija najpre osnovana pod imenom Srpska Kraljevske Akademija (SKA) što je i bila do 1945.godine. Potom je, po završetku Drugog svetskog rata, pod opterećenjem druge ideologije prestala da bude kraljevska i do 1955. ostala samo Srpska Akademija Nauka (SAN), da bi od 1955. Godine dobila sadašnje ime Srpska Akademija Nauka i Umetnosti (SANU). Trenutno se vodi borba da se Akademiji vrati prvobitno ime – Srpska Kraljevska Akademija.

18/11/2006

ПРИЧА: О ОНОМЕ КОЈИ ЈЕ ЗНАО СВЕ ЈЕЗИКЕ

О ОНОМЕ КОЈИ ЈЕ ЗНАО СВЕ ЈЕЗИКЕ

            Господин В. је дуго припадао оном слоју мирног и цењеног грађанства, потпуно дезоријентисаног дугим чекањем на Заводу за тржиште рада и слуђеног унутрашњим политичким превирањима, тако да није приметио када је  тачно почела да се формира његова, како ју је сам назвао, позитивна болест. Једно је  био сигуран: кроз основну и средњу школу једино није имао проблема са матерњим језиком . Све остале које је учио, нешто милом а много више силом,  изговарао је или претврдо или са претераном певљивошћу, тако да га је на крају школске године увек стизала нека бедна, натегнута и, најчешће, измољена прелазна оцена . Због тога се млади господин В. зарекао да ће након матуре престати да говори језике које је учио у школи. Тако је било пуних петнаест година и живот би наставио да тече својим смером ( и поред нашег  јунака!) да се није догодило нешто својствено само пуком случају – како , иначе , објаснити догађаје чији нам је узрок непознат ? Случај или Божја воља ?

            Тога дана, који се ни по чему није рразликовао од оних пре и који је био сасвим различит од оних који долазе,   наш јунак се враћао са Завода сневесељен што никоме не треба његово знање и звање  магистра микрогеографије које је стицао шест дугих година. Иако помало чудно, истовремено је осећао тешко описиву срећу што је у самопослузи купио задње паковање млека. Било је скоро подне и господин В. је управо почео да осећа неутољиву жељу  за једном цигаретом када је, са своје леве стране , чуо  разговор два Рома . Раздрљени и знојави, седели су у сенци кестена и продавали робу шверцовану  из Немачке и Холандије. Иако никада до тада није говорио овај необични језик па га и није могао знати, нашем јунаку се учинило да  је, на тренутак,  разумео оно што је дебели бркајлија  добацио свом саговорнику на шта се овај насмејао нешто му одговоривши.

            Обојица  нису скидала ока са више него збуњеног  господина В. који је, уситнивши корак, више да оповргне него да потврди себе, ишао ка њима  наћуљених ушију. Када је дошао на хват од хрпе фармерица, телефона и аудио касета, старији је рекао на матерњем језику оно што је господин В. чуо на свом :

            Овом је, изгледа, и суза скупа !

            Будало. А коме није ?

            Прошао је поред њих одрвенелим ногама које као да нису биле његове.Осетивши притисак у слепоочницама и хладан зној који му се слива низ кичму и поред врућине, господина В. је ухватила таква паника да није знао ни куда, ни зашто иде.Наравно, у том тренутку није ни слутио да ће му ова необична догодовштина  које се сада увелико плашио, донети оно што му је одувек недостајало. Напротив, пало му је на памет колико ће само новаца дати за специјалистичке прегледе уколико се утврди оно чега се он највише бојао а што му је деловало најнормалније. Ничег природнијег од лудила у овом случају није могло бити. Али њега је мучио један други проблем  који му се чинио нерешивим – где да нађе толики новац обзиром на то да је слабог материјалног стања а да за живот ваља радити макар и хонорарно. Највише му се исплатило да убеди себе како му није ништа, да се ради само о неразјашњеној ситуацији од претераног  умора изазваног јаким сунцем.И таман је почео себе да привикава на ову причу наставивши са свакодневним пословима као да се ништа није збило, када је две седмице доцније успављујучи черкицу у дневној соби, која је често служила и као спаваћа ,  поново доживео нешто што га је вратило на догађај са Ромима. Те вечери се давао филм Иштвана сабоа '' Пуковник Ридл'' и В. је  осетио снажну потребу да види остварење које је '' за прса '' у трци за '' Оскара'' претекло Кустуричиног '' Оца на службеном  путу''. Како је TV апарат био у другој соби, није му преостало ништа друго него да слуша Сабоов филм; наравно, све је разумео иако никада није проговорио реч мађарског језика.

            Тек тада је почело грозничаво трагање нашег јунака по породичном стаблу и он је једва дочекао следећу недељу да, у истом циклусу Сабоових филмова, одслуша '' Хансен'' у коме је, поред мађарског, доминирао и немачки језик . Опет је све разумео, укључујући и немачки језик. Сада, када је био потпуно уверен да се са њим догађа нешто крајње необично, више није осећао страх нити ону неописиву, нејасну нелагодност, јер ТО заправо није био он.

            Било би излишно напомињати да никоме није говорио о тој својој необичној појави и да му помисао на специјалистичке прегледе више никада није пала на памет. До тада тешко сналажљив, господин В. је сада тачно знао шта му ваља чинити. Првим возом отишао је најпре у Енглеску, потом у Француску, Румунију, Египат, Италију, Турску, Русију, Украјину... Испочетка је преводио богослужбене текстове за малу али сигурну своту новца који је стпљиво штедео неуморно тежећи ка свом циљу, који није био ни тако далек ни неостварљив. Упорност која га је довде довела и Божји дар да  разуме све што чује учинили су да постане још сигурнији у погледу својих способности чије границе никако није могао да сагледа. Сада му је цели свет био на длану, спреман да га наш јунак освоји својим умећем.

            Тако је наш господин В. постао оно што је данас – успешан пословни човек коме су, наједном, готово све земље света постале познате ззахваљујући управо тој способности да из прве руке сазна шта људи око њега мисле ( на свом матерњем језику), откривајући унапред њихове намере. Више није имао времена за превод богослужбених  текстова који су постали слабо плаћени као у односу на све оне које које је преводио представницима влада . И представништва  компаније са великим неонским  V  као знаком препознавања ницала су сваким даном  у различитим  деловима света док се новац  почео да прелива са рачуна господина В.   који је наставио са усавршавањем језика. Није смео да се ослони на садашње богатство, обзиром да су широм света почеле да ничу компаније сличног профила – истина, у односу на њега мрави, али уважени господин В. никако није могао да сметне с ума да је велики Едисон пао од кад се појавио Никола Тесла. Зато се често подвргавао учењу увек нових језика који су му лако улазили у ухо и још лакше симултано преведени.

            Једнога дана , седајући за сто са мирисом четинара, ставио је папир, чист и нетакнут графитом, извадио двадесетокаратно пенкало и једним потезом поделио лист на два једнака дела означивши леви  речју ГОВОРИМ а десни речцом НЕ. Списак језика које је у том тренутку  разумевао и говорио господин В., био је више него запањујуће дугачак и на њему су  били : мађарски, ееенглески, немачки, француски, шпански, италијански, аромунски, албански, ладино,  јидиш, арапски са свим дијалектима, кинески, јапански, бугарски, грчки, јужноафрички, зулу, норвешки, дански, пољски, чешки, словачки, руски...

            Господин В. је осетио задовољство које је тешко у потпуности описати – брз поглед на карту света окачену о зид потврдио му је да је шест осмина планете на његовој листи. Оно што му је следило осмех, а што је уследило неколико секунди након преурањене радости, било је сазнање да се на десној страни, под ознаком НЕ ГОВОРИМ, налазио његов матерњи , српски језик као и његови корени. Ниједне речи се није могао да сети и поред свег паничног напрезања – требало му је једна реч, једна једина и он ће схватити језик, сетиће се... Али ни та једина реч није  долазила на врх језика, као да је уклета. Господина В. је ухватила паника, што иначе није било својствено језичко – преводилачком магнату , прикључио се на интернет не би ли прочитао нешто на српском али је и то остало без плода – знакови пред  њим стајали су у неком реду ништа му не говорећи; били су му далеки колико и он од родне груде. Исти случај се збио када је покушао да прочита неки црквенословенски текст чија су га слова обликом необично подсећала на руска. Али то је била најдаља тачка до које  јунак ове приче могао да дође.

              Господин В. је још истог дана сео у авион на коме се сјало велико латинично слово V са једним јединим задатком – обновити знање матерњег језика. Као и сваки други магнат он није прихватао пораз  нити је могао да схвати да је заборавио нешто што се одавно знало. Процес учења и заборављања језика је исто као и учење вожења бицикла – зна се и када се не вози, никада се не заборавља; он то зна. Одмах по слетању авиона, кренуо је у свој родни град, задовољно приметивши да овде већ све натписе углавном разуме јер су имена тих фирми, или чега већ другог, писана највећим делом на енглеском и понеком француском речју. Ако је све овако како види, замисли се господин В., онда он нема шта да учи осим неколико фраза на језику своје родне груде. А оно што је видео, није много одударало од слика и натписа на које је наилазио од аеродрома. Почео је полако да осећа нервозу и туп бол у желуцу изазван сазнањем да није ни за педаљ ближи икаквом сазнању о себи самом него што је видео на интернету, осим што га је конструкција реченица као и слова још увек необично подсећала на руски језик. Чим се сместио у хотелу високе Б категорије почео је са проучавањем језика :  сишао је у бар и слушао конобаре, госте и рецепционаре; на градском корзоу, у кафанама, тржним центрима и продавницама ; наћуљених ушију је ловио сваку реч тежећи да је разуме. Слушао је радио и TV, одлазио у биоскопе – ништа! Све је било узалуд. Господин В. није ништа разумео и први пут откако је билијардер ухватио га је очај.

            Дигавши руке од учења матерњег језика, господин В. је решио да рано изјутра напусти родни град и врати се авионом тамо одакле је дошао са поразом у срцу. Чекајући да возач дође по њега, наш јунак је решио да прошета улицама родног града који је још увек мирно спавао. Ако не разуме матерњи језик бар нека му родни град остане у успомени као надомештење за неповратно изгубљено. Кренуо је без јасног правца и циља, руку забачених на леђа , трудећи се да упије  сваку кућу на коју је наишао. Одједном , скренувши за угао збуњено се укопао : пред њим је стајала црква ограђена крошњатим кестенима и боровима у чијем се хладу , много пута, играо после школе. Из цркве је једва чујно допирао бруј хора и нашем јунаку је све личило на атмосферу оних старих руских црно – белих филмова које је са уживањем гледао у биоскопу који је некада био на две уличице одавде. Није одолео изазову и, привучен нечим исконским, ушао је у храм у тренутку када је  мушки хор забрујао тако да су од басова нашем јунаку незнано зашто пошле сузе:

            '' Свјати, Боже,

            Свјати, Крјепки,

            Свјати, Бесмертни,

            помилуј нас .''

            Давно заборављене р

18/11/2006

svima rodjenim 50-tih, 60-tih i 70-ih!!!

Za sve ljude koji su

rođeni
i preživeli

1950-te, 60-te & 70-te !!

Prvo, preživeli smo i rođeni smo

normalni iako su naše majke, kad ih

je bolela glava, pile aspirine, jele

hranu iz konzervi, pušile i radile do

zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu

bile testirane na dijabetis.


U to vreme nisu postojala upozorenja u

stilu "Čuvati daleko od domašaja dece"

na bočicama sa lekovima, vratima i

ormarima.

Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo

nosili Pampers-e i pišali smo se u

krevet.


Kao deca, vozili smo se u kolima bez

pojasa i vazdušnih jastuka i nismo

morali da imamo kacige na glavi kad

se vozimo biciklom ili na rolšulama.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje

bašte a ne iz flašica kupljenih u

supermarketu. Delili smo flašicu

Koka Kole sa našim prijateljima i

NIKO

nije umro zbog toga


Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb

i pravi puter, pili Koka kole koje su i

tada bile pune šećera ali nismo bili

debeli

zato što smo se

STALNO IGRALI NAPOLJU

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se

celi dan, sve dok se ne upale svetla

na ulici,

žmurke, pale i klisa, klikera,

partizana i nemaca, kauboja i

indijanaca, zaloga i svega ostalog

što je samo dečija mašta bila u

stanju da smisli,

Neretko, niko nije mogao da nas

nađe po celi dan.

I nikad nije bilo problema...

Provodili smo cele dane praveci

trokolice od otpada iz podruma,

spuštali se niz ulice zaboravljajući

da nismo napravili kočnice.

Nakon par padova, slomljenih prstiju

i modrica

naučili smo kako da rešimo problem

Mi nismo imali imaginarne prijatelje

ni probleme sa koncentracijom u

školi.
Nama nisu davali tablete protiv

hiperaktivnosti. Mi nismo imali

školskog psihologa i usmerivača pa

smo ipak završavali nekakve škole.

Nama nisu prodavali drogu ispred

škole...

Mi nismo imali Playstation,

Nintendo, X-box,

nikakve video igrice,

nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva),

nismo imali video rekordere,

surround sound, mobilne

telefone, kompjutere, Internet,

chat rooms.......

MI SMO IMALI

PRIJATELJE

I MI SMO IŠLI NAPOLJE

DA SE DRUŽIMO S NJIMA !

Padali smo sa drveća, znali se poseći na

staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali

naši roditelji nikada nisu išli na sud

zbog toga

Igrali smo se sa lukovima i

strelama, pravili katapulte i bacali

petarde za Novu Godinu i sve smo

to preživeli bez posledica!

Išli smo biciklom ili peške do

prijateljeve kuće, zvonili na vrata

ili jednostavno ulazili u njihovu

kuću da se družimo i budemo

zajedno!

Kad upadnemo u probleme sa zakonom,

roditelji nisu plaćali kauciju da nas

izvuku.
U stvari, bili su često strožiji nego sam

zakon!

 
Mi nismo provodili jedan vikend

sa mamom a jedan sa tatom. Mi

smo imali jednu kuću i jednu

porodicu.

 

Poslednjih 50 godina su bile

najplodonosnije godine u istoriji

čovečanstva

Naše generacije su proizvele najbolje

pronalazače

i naučnike do danas.

Imali smo slobodu, pravo na

greške, uspeh i odgovornost.

I naučili smo da živimo s tim !

I ti pripadaš toj

generaciji?

ČESTITAM!

MOŽDA ĆEŠ ŽELETI DA PODELIŠ

OVO SA OSTALIMA KOJI SU

IMALI SREĆE DA ODRASTU KAO

PRAVA DECA, PRE NEGO ŠTO SU

ADVOKATI, DRŽAVE I VLADE

POČELI DA ODREĐUJU KAKO

TREBA DA SE ŽIVI !

Možda bi bilo dobro poslati ovu

poruku i vašoj deci da vide kako su

njihovi roditelji odrastali     

  

Da bi ste lakše čitali, ovaj blog  je

napisan

VELIKIM SLOVIMA !!

Pozdrav generaciji.

ŽIVELI !!!

18/11/2006

НАЈСТАРИЈИ ПОМЕНИ СРБА НА АНТИЧКИМ КАРТАi

НАЈСТАРИЈИ ПОМЕНИ СРБА

НА АНТИЧКИМ КАРТАМА

            Мало која тема из историјске науке је тако драстично поделила научне кругове као што је то случај са најстаријом историјом Срба. Док су једни истрајавали у одбрани својих звања  бранећи званични став САНУ да су Срби огранак  јужнословенске скупине која је у периоду између 6.- 7. столећа дошла на Балкан из подручја Кавказа, други су износили нова сазнања углавном доказујући да су Срби много старији од наведеног периода што је знало да поприми облике пародије. Услед недовољне или слабе аргументације својих ставова , па и преслободних изјава , настала је шала  Амебе па Срби. Наравно, ни ова тврдња није тачна; она је најубојитије оружје противника приче о најстаријој историји Срба.

            Шта су чињенице, на којима се базира свако научно истраживање ? Чињенице,  у виду историјских извора, потврђују да су Анти, Венети, Склавини,  Трибали, Далмати , Дачани, Скити ...и многи други били различити називи за Србе. Свим овим именима још византијски писци називају владаре из доба династије Немањића па ту нема никаквих нејасноћа. Поставља се оправдано питање – јесу ли они погрешили или су, на основу старијих докумената, исправно чинили називајући Србе различитим именима ?

КАДА МАПЕ ПРОГОВОРЕ

            Уколико узмемо у обзир да су најпрецизнији показатељи боравка неког народа на одређеном простору топоними карактеристични за језик дотичне језичке групације, у том смислу мапе можемо схватити као својеврстан попис народа у тада познатом свету. Могућност грешке је , у овим  случајевима, сведена на веома мали проценат. Иста мапа нам може потврдити присуство Срба и потпуно одсуство Албанаца или Хрвата на одређеном простору. Мапе нам једноставно пружају најбољи увид у етнички састав одређених подручја и због тога им се и највише верује.

            Навешћемо само неке од потнатијих картографа из периода 1.- 4. век који су у својим радовима оставили податке о распростирању Срба широм тада познатог насељеног света.

КЛАУДИЈЕ ПТОЛОМЕЈ

            Александријски географ Клаудије Птоломеј доноси прве картографске приказе српских насеобина . Стварајући своју карту света средином 2. столећа после  Христа, Птоломеј се у великој мери ослањао на картографске податке Марина из Тира (100. године  после Христа) . Птоломеј на својој мапи, на територији Балканског полуострва,  наводи топониме несумњиво српског порекла. Тако се недалеко од данашњег Сиска налази Serbinum , на картама Римског царства назван и Servitium. На овој карти Срби су забележени као Венети. Тако се недалеко од Купе налази насеље Vendum а око данашњег Липљана  Vendenis . Шире гледано, Птоломеј именом налази Србе ( Serboi)   у области Кавказа, а тај податак потврђују и други картографи пре њега (Помпоније Мела и  Плиније Старији ).

            Јужно од простора данашње Србије и Балканског полутотока , Птоломеј бележи у Мауретанији близу маолазијског града  Цезареје српски град Serbetos -  Serbetis . О овом  месту писали су Милиш Милојевић, Сима Лукин – Лазић и Олга Пјановић који су дошли до закључка да су Срби са ових простора северне Африке прешли на Иберско, Апенинско и Балканско полуострво.[1]

Недалеко од овог града налази се познато Сербонијско језеро о коме нам податке остављају Херодот[2] и Диодор Сицилијски[3]. Описи ове двојице писаца су истоветни – језеро је дугуљастог облика с тиме што Диодор наглашава да је дубина језера ''чудновата''. О њему Диодор још пише: '' Тако се површина језера стапа у једно с тереном који га окружује  и како више погледом ока не може да се разликује, целе војске, чије водје ово место нису познавале, нестале су удаљивши се са правог пута''. За ово језеро Птоломеј као да није знао. Али , да се вратимо  на просторе балкана.

Птоломеј бележи на својој карти на обалама југоисточног Црног мора  град Србицу ( Serrbanissa) с тим што је , у немогућности да напише глас – ц , којег у грчком нема, употребио као еквивалент два – сс.

 Да не постоји ни једна друга сачувана мапа осим Птоломејеве опет би се отворила бројна питања у вези са наведеним топонимима. Јер топними који упућују на Венде налазе се широм данас познатог света и увек су директно повезани са Србима. Клаудије Птоломеј је под Вендима подразумевао Словене које бележи уз западне обале Балтичког мора док је за Германе уобичајено да Србе називају Вендима, Виндима баш као што ће Германи , само за Србе, постати Немци – они које Срби не могу разумети. Те исте Венде Полибије смешта у приоблани појас Јадранског мора , записујући следеће:

'' Област уз Адрију   населило је друго, веома старо племе, зову се Венети и по обичајима и одећи се  мало разликују од Келта али говоре , другим језиком.''[4]

ПОМПОНИЈЕ МЕЛА

Читаво столеће пре Птоломеја драгоцене податке о географском положају Срба у прикавкаском басену оставио је Помпоније Мела , римски географ, који је 43. године после Христа написао дело у три књиге под називом Опис земље. Ово дело нам доноси сазнања далеко старија од самог Меле и у њему се, поред осталог, на источном црноморском приморју наводе , поред осталих и племена  племе Serri . Овим именом се на много места  означавају управо Срби. На овом простору још је Херодот одређену планину назвао Monte Serrorum (или, у слободном преводу,  Српска планина) а она би се могла лоцирати као данашња планина Балкан. Нешто јужније Херодот наводи још један топоним (Трибалска равница )[5] који упућује на Србе који су дуго времена у различитим изворима називани Трибалима. Многи проучаваоци Херодотовог дела једногласни су  у закључку да појам Трибалска равница подразумева  Подунавље и  Срем[6].

 Занимљиво је да племе Serra, Serba многи истраживачи смештају између северозападног Кавказа и источне обале Азовског мора што у потпуности одговара Плинијевом  географском смештању Срба које наводи као Serbi, Serrei . Дакле, подаци које су навели Помпоније Мела у Опису земље и Плиније Старији у делу Исторја природе , а оба аутора су живела и стварала у 1. столећу после Христа, доводе нас до сазнања да су Срби били на просторима Балканског полуострва и шире још пре Христа !

ПЛИНИЈЕ СТАРИЈИ

    Плиније Старији (1.столеће после Христа ) сачувао је многе топониме везане за Србе и њихова насеља. Тако он  на Балканском полуострву проналази место Serbinum  у Панонији ,  Vendum на горњој Драви као и  Serretes  и Oserriates на Сави. Томо  Маретић поводом  Плинијевих Венета око Висле каже да  дда  је ''  сасвим сигурно да Плинијеви Венеди значе само један огранак  славенског народа''[7]. Поред локализације Венета око Лоаре у  Галији, јасно је да о Венетима у Горњем Јадрану – укључујући  провинцију  Venetia са главним градом Венецијом представља српску насеобину.[8] Са своје стране, Тацит бележи у делу '' Германија'': '' Не знам поуздано да ли да  Пеукине, Венеде,  и Фине убројим  у Германе или Сармате ''[9] Па ипак, Плиније је , поред места Serbinos у Панонији документовао сличне топониме у Закавказју (Servii) као и Месопотамији.[10]Плиније нам је оставио и сазнање о постојању српског града на Криму (Sarbacon) као и о насељу Serberion – у  које се налазило на ушћу Дона у Азовско море.[11] Сазнања Плинија и Птоломеја коришћена су при изради Ортелијусове карте Паноније и Илирика из 1590. године.

ПОЈТИНГЕРОВА МАПА

            Ова мапа света је копија једног римског итинерара из 3. века после Христа. Нама је позната преко копије из 13. века, пронадјене у бенедиктанском манастиру Тегернзе у Баварској  а име је добила по немачком хуманисти Конраду Појтингеру који се спремао да је објави и први је изнео у научну јавност. Ова мапа је дужине 7 метара и доноси нам податак да се  око данашњег Скадра (Албанија) налазило насеље  Pons Servili . Дуго је покушавано да се ово име објасни грубом етимологијом да је то био пут којим је ишло робље ( лат. Сервус, и – роб) као да другим друмовима света није водјено робље па ипак нису добили овакав назив.

            На Појтингеровој мапи још  је видљиво насеље Vendenis на данашњем Косову и Метохији који , заједно са Понс Сервили, данас сведочи о раном постојању Срба тамо где их данас има све мање.

                Свакако да је сваки иоле озбиљнији историчар био упознат са овим подацима јер за њих свако зна. Треба нагласити да се , заправо , овде не ради о непознавању података које смо изнели у врло оскудном обиму, већ о игнорантском ставу припадника једне историјске школе  који су сва, па и највиша звања – академика, добили