pesme

18/11/2006

svima rodjenim 50-tih, 60-tih i 70-ih!!!

Za sve ljude koji su

rođeni
i preživeli

1950-te, 60-te & 70-te !!

Prvo, preživeli smo i rođeni smo

normalni iako su naše majke, kad ih

je bolela glava, pile aspirine, jele

hranu iz konzervi, pušile i radile do

zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu

bile testirane na dijabetis.


U to vreme nisu postojala upozorenja u

stilu "Čuvati daleko od domašaja dece"

na bočicama sa lekovima, vratima i

ormarima.

Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo

nosili Pampers-e i pišali smo se u

krevet.


Kao deca, vozili smo se u kolima bez

pojasa i vazdušnih jastuka i nismo

morali da imamo kacige na glavi kad

se vozimo biciklom ili na rolšulama.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje

bašte a ne iz flašica kupljenih u

supermarketu. Delili smo flašicu

Koka Kole sa našim prijateljima i

NIKO

nije umro zbog toga


Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb

i pravi puter, pili Koka kole koje su i

tada bile pune šećera ali nismo bili

debeli

zato što smo se

STALNO IGRALI NAPOLJU

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se

celi dan, sve dok se ne upale svetla

na ulici,

žmurke, pale i klisa, klikera,

partizana i nemaca, kauboja i

indijanaca, zaloga i svega ostalog

što je samo dečija mašta bila u

stanju da smisli,

Neretko, niko nije mogao da nas

nađe po celi dan.

I nikad nije bilo problema...

Provodili smo cele dane praveci

trokolice od otpada iz podruma,

spuštali se niz ulice zaboravljajući

da nismo napravili kočnice.

Nakon par padova, slomljenih prstiju

i modrica

naučili smo kako da rešimo problem

Mi nismo imali imaginarne prijatelje

ni probleme sa koncentracijom u

školi.
Nama nisu davali tablete protiv

hiperaktivnosti. Mi nismo imali

školskog psihologa i usmerivača pa

smo ipak završavali nekakve škole.

Nama nisu prodavali drogu ispred

škole...

Mi nismo imali Playstation,

Nintendo, X-box,

nikakve video igrice,

nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva),

nismo imali video rekordere,

surround sound, mobilne

telefone, kompjutere, Internet,

chat rooms.......

MI SMO IMALI

PRIJATELJE

I MI SMO IŠLI NAPOLJE

DA SE DRUŽIMO S NJIMA !

Padali smo sa drveća, znali se poseći na

staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali

naši roditelji nikada nisu išli na sud

zbog toga

Igrali smo se sa lukovima i

strelama, pravili katapulte i bacali

petarde za Novu Godinu i sve smo

to preživeli bez posledica!

Išli smo biciklom ili peške do

prijateljeve kuće, zvonili na vrata

ili jednostavno ulazili u njihovu

kuću da se družimo i budemo

zajedno!

Kad upadnemo u probleme sa zakonom,

roditelji nisu plaćali kauciju da nas

izvuku.
U stvari, bili su često strožiji nego sam

zakon!

 
Mi nismo provodili jedan vikend

sa mamom a jedan sa tatom. Mi

smo imali jednu kuću i jednu

porodicu.

 

Poslednjih 50 godina su bile

najplodonosnije godine u istoriji

čovečanstva

Naše generacije su proizvele najbolje

pronalazače

i naučnike do danas.

Imali smo slobodu, pravo na

greške, uspeh i odgovornost.

I naučili smo da živimo s tim !

I ti pripadaš toj

generaciji?

ČESTITAM!

MOŽDA ĆEŠ ŽELETI DA PODELIŠ

OVO SA OSTALIMA KOJI SU

IMALI SREĆE DA ODRASTU KAO

PRAVA DECA, PRE NEGO ŠTO SU

ADVOKATI, DRŽAVE I VLADE

POČELI DA ODREĐUJU KAKO

TREBA DA SE ŽIVI !

Možda bi bilo dobro poslati ovu

poruku i vašoj deci da vide kako su

njihovi roditelji odrastali     

  

Da bi ste lakše čitali, ovaj blog  je

napisan

VELIKIM SLOVIMA !!

Pozdrav generaciji.

ŽIVELI !!!

11:17, 18/11/2006 Poslao alady

ČESTITKE onda meni..ja sam 1966...imaš poljubček od mene

12:49, 18/11/2006 Poslao zvezdana

Pronalazim se u ovim recima...
Sve je bilo tako kako je napisano,
moglo bi se samo jos mnogo toga lepog dodati
... imali smo detinjstvo i mladost kako se samo moze pozeleti, a sad, sad je..., ma nemam reci...

16:29, 18/11/2006 Poslao 10sanja20

da, ovo je sve istina...i dobro je što nekada nije postojao neki "veliki brat" koji će da truje vaš zdrav život...mislim da čestitke treba uputiti deci koje žive u ovom vremenu, a ipak su ostala normalna....svakako, čestitke pomenutim generacijama