pesme

18/11/2006

САН

Чудан живот живимо из дана у дан, ујутро устајући из себе као из гроба, рађајући се попут Сунца да би увече, како то већ бива у постељу као у гроб легли, као када Сунце зађе за хоризонт и нестане и последњи зрак. Оно што се догађа између ова два догађаја, између две крајње тачке најчешће погрешно називамо животом потпуно превиђајући да је оно чега смо свесни и очевици заправо тек патрљак стварности. Наш прави живот се догађа тек након заласка Сунца, када утонемо у сан, у оно чега се тешко или скоро никако не сећамо, у оним тренуцима када мозак наставља да прикупља све оне податке који ће нам некада пасти на памет као генијална идеја; у ствари, ми смо само препознали ону јаву које се нисмо никако могли да сетимо. Мрак је прамајка и извор живота; тада, када се наша чула одмарају од заморне и тешке свакодневице, тек тада се на чудестан начин наш дух ослобађа лутајући по пределима  који су тешко доступни машти али за којима свака душа жуди као најчишћим делом Васељене.

У сну упознајемо светове и бивамо њихов део јер је сврха сна и живота у њему препознати нешто што је давно изгубљено а одувек наше. И тако, живећи у сновима чешће и стварније него на свесној јави, проводимо дане и ноћи, од  сна до сна.

23:28, 18/11/2006 Poslao zvezdana

"препознати нешто што је давно изгубљено а одувек наше"... da, da...