17/11/2006

JOS NEKE MORNARSKE PESME

АМАНЕТ

сину Вуку

Са људима људски ,

Са женама мушки,

Са пријатељима опрезно,

Са непријатељима

Витешки,

Према Богу

Као према свемоћном

Старијем брату

Који све прашта

И све испуњава.

Божја казна не постоји,

Страшног суда никада

Није ни било,

Измислили су их

Трговци душама.

Размисли –

Ако је Бог , а јесте,

Свеприсутна,

Свепраштајућа  Љубав

Зар би тај исти

Кажњавао и судио ?

Не постоје

Апсолутне истине

Ништа није

Недодирљиво

Ако си бистрог ока

И чистог  срца.

Не бежи од ветра,

Олуја и стрмина

Бежи од равница

У којима се поглед

успављује,

мисао губи, олењује.

Не бежи од потока

И река,

У њима  не можеш

Да се удавиш,

Бежи од језера,

Мора и океана.

Ако све ово схватиш,

Прихватиш и примениш

Исправићеш грешке

Које си могао да начиниш

И оне које сам ја

Давно начинио у незнању.

СВЕТИОНИК

Као светионик

Сам

Опкољен безданом

Свима сем себи

Потребан

Као светионик

Свима сем себи

Видљив

Као светионик

Усамљен

Опстајем

Одолевајући ветровима .

Као светионик

Стојим

Ни на чему

Бацам светлост

У мркли мрак

Човека да видим

Човека да спасем

Као светионик

Постојим

Због тога.

ОСЕКА

Наићи ће

Одисејев брод

Након много година лутања,

Аргонаути

Са златним руном,

Атлантиђани

Свемоћни , подводни

И све ће се

Поново догодити

Јер све ове године

Сви постојимо

Да би се све поново

Догодило .

Тог дана

Ћу поново бити ту

Да својим светлом

Упозорим преморене

Морнаре

На хриди,

На замке мора

И бићу најважнији

На целом свету

Док се не

Искрцају на копно.

А онда опет

Осека памћења

И плима туге...

ОТОК

Опет сам сам

Оток у мени се буни

Зарастао је у шибље,

Без питке воде,

Само Сунце у главу

Па докле ко издржи.

Опет сам сам

Самоћа је моје друго име

Смисао мог постојања

Једноставна –

Бацати снопове светла

Дубоко у ноћ

Док постојимо....

03:45, 18/11/2006 Poslao poglavica

"све ове године Сви постојимо Да би се све поново
Догодило"

i ponovo sve u krug... da bash tako