15/11/2006

A ONA ISTA...I OSTALE

ШТА ДА ТИ КАЖЕМ

Шта да ти кажем -

Смењују се ноћ и дан,

Сунце и Месец,

Датуми на календару

А она иста.

Смењују се суза и смех,

Живот и смрт,

Песма и плач,

Ликови на фотографијама

А она иста.

Не знам шта да мислим –

Смењују се кривци и жртве,

Постери на зидовима,

Сунце појачано зрачи

А она иста.

ДА ТЕ НЕМАМ

Да  те немам

Туговао бих

Ко цвет без воде

С кореном из земље

Ишчупан

Незаливан и сам

Да   те немам

Не бих се радовао

Ономе што имам

Све би било исто

А опет другачије

Лепо и бесмислено

Без тебе

Да те немам

Не знам шта бих

Не би биле исте зоре,

Не би дрхтаји били исти,

Не бих био то што јесам

А јесам јер те имам.

ПЕСМА

Напиши ми песму, молила  је

Као да сам лично Балашевић...

Као да је лако

Написати песму,

Као да ничег лакшег

И нема

Под капом  небеском,

Као  да је лепо

Стављати се на папир

А да је лепо

Сликари и писци

Били би најсрећнији људи

А не пијанци.

Напиши ми песму, молила  је...

Није знала

Да треба стати,

У себе се загледати,

Са собом се помирити,

Себе победити,

Из себе изнедрити

На папир бацити

Па куд пукло да пукло

Реч је пала

Отишла

У неповрат.

Напиши ми песму, молила  је...

Да зна

Оно што ја   знам,

До чега ће

Доћи и она,

Али тек након милион ветрова,

Стотине тисућа киша,

Не би тражила –

Како тражити нешто

Што већ имаш? –

Него би она писала

И питала

Хоћеш ли још!

Напиши ми песму, молила  је...

Говорио сам

Неће  ти се свидети песма,

Говорио сам

Не знам да пишем песме,

Оне настају  само у муци,

Говорио сам

Боље ти пиши, писменија си

И

Не знам  зашто

Тек, није поверовала

Ни престала да тражи песму.

Зато јој  шаљем

Ову исповест

Па шта буде

Боље не умем

Ако није боље од посвете Ђ.Б.

Ваљда је искреније...

Па  нека она

Са овим

Трља  главу...

ЈУТАРЊА ПЕСМА

Тога јутра све је било

Као и претходних

А опет је све било посебно

Као никад дотад.

Пробудила си се

Са нејасним осећањем

Да нешто није у реду,

Не знајући шта ни где

Само те је тиштало

Као што само неизвесност

Зна да тишти.

Ветар је унео мирис

Мајчине душице,

Завесе се размакле

И пробио зрак јутарњег Сунца.

Све је било лепо

А опет није.

Мојих ствари није нигде било,

Лежај је био одавно охлађен

Ниси ме ни потражила

Знајући да ме је даљина одвукла

Као много пута раније,

Овог пута можда и другачије...

НЕБОЈША ОЗИМИЋ

01:14, 16/11/2006 Poslao Tay

Лепе су ти песме Небојша,
лепо ти је и име.
Храбро име!
Лепо је што пишеш ћирилицом.
Живео Небојша!

01:17, 16/11/2006 Poslao ffrida

#Tay je grlat )

09:26, 16/11/2006 Poslao zvezdana

Pesme su prelepe...

23:27, 16/11/2006 Poslao Lady

Baš lepe pesme

23:38, 16/11/2006 Poslao poglavica

dobrodoshao Nebojsha