Doci ce vreme,koje daleko nije....
Pesak iz klepsidre,je pri kraju...
Dugi dani, na asfaltu,poceli da blede
i ostaju na dlanu,osuseni listovi.

Mislim da je doslo vreme da krenem dalje
da obesim svioe staro odelo na klin,
da se obucem u scvet sutrasnjeg dana,
kako bi osetio njen prijatni miris.

Prosli su u agoniji,dani i godine,
nosio sam teret i patnju u suzama i uzdasima.
Mislio sam da ipak,ce neko zalutalo vreme,
naterati ti te da  mi se vratis.

Ali te nema,na hladnom oljustenom kamenu,
sedim i cekam uzaludno vremena koja ce doci.
Od suza su mi se oci osusile,i zedan sam...
A ti mi nudis,cemerni,kup pun pelina.

Mislim da je doslo vreme da krenem dalje!
da se uzdizem ka zvezdama ne gledajuci vise unazad,
snovi i nade,suze i bol
sve to da bacim u kanti za smece.

Mislim da imas sve sto si zasluzila,sve sto si zelela!
Cetvrt veka zajedno,bila je ogromna greska!
Nijedna radost,nijedno ispunjenje,
samo jedan susret,koji je bio fatalan.

Nisam znao,na dlanovima da ti nosim sudbinu,
da te uzdizem...i da ti nebo priblizim.
I sve sto si zelela biti,od nasih mladih godina,
rasprsilo se kao magla na povrsini vode.

Gledas danas tuzno,na sve sto je nekad bilo,
gomila rusevina.Ne mozes nista odvajati.
Zivis drugi zivot,druga sansa,mozda,
ali budi obazriva na trnje koje beres.

Nemaju vise smisla,uzaludna cekanja,
vreme prolazi,gubeci se lagano,
ti kazes da mozda jednom,ces doci,ali ne znas!
A moj zivot...?Ja?...Gde da se sakrijem od bola?

Nisam jedna sveca koja gori u svom plamenu
topeci iz sebe same,do samog kraja!
Jos imam sakriveno u dusi,miris proleca
i jos imam jedan buket ruza za darivanje.

Hteo sam da mi budes ta.Da ti radujem radost
Iz jeseni zivota moga,nektar cveca.
Stajao sam ispruzenim rukama,radjajuci izvor suza,
ali mi je dugo cekanje,bilo uzaludno.

Necu da uvenu latice u cvecu
gubeci se ucutkano na asfaltu sa aleja.
Ima jos toliko stvari koje se mogu jos ispunjavati!
Ali da bi uradio i da se ispune,treba samo hteti!