Izgubljeni koraci

8/6/2007
Budim se iz agonije,
oko mene samo suve senke
korak pun harmonije,
saplice se o hladne kise
ubrzani korak odvezuje
 telo koje udara o zemlju
misao kao da bere,
cvece za jednu praznu dusu
dizem celo,
celo telo mije tesko ali se snalazim.
agonija mi pomera mozak
kad zelim dusu da uzdignem
Ja... ka crnilu sve zaboravljene
i stalno misleci radim
i u zelji za slobodom  uvek tebe sanjam!
Objavio pecinko u 16:28 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

nemoj ju više sanjati ako te toliko muči i eto ti slobode, eh sad, lako je reći, zar ne? ;-)))
Poslao mutti u 17:29, 8/6/2007 | Link | |
hej covek, gle dzeza na ovom tvom linku rain dog bor. oooo pozdrav za taj radio :-)))))
Poslao @noniman u 17:35, 8/6/2007 | Link | |
to je moj frend
Poslao pecinko u 17:39, 8/6/2007 | Link | |
pozdrav od Beogradskog dzezera za sve Borske dzezere. samo napred :-))))))
Poslao @noniman u 17:42, 8/6/2007 | Link | |
))
Poslao mistichna u 20:17, 8/6/2007 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]