Pisem...

27/5/2007
Na grudima stezem jastuk mokar od suza,
Na stolu lezi nepisano,hrpa pisama
Prostorija je zatvorena,da niko ne cuje
Oluju koja pustosi,jednu strpljivu dusu.

Pokusavao sam stalno,da opisem svoje snove
Neispunjene,zelje,rodjene u cik zore
ali ko da shvati,da ubijena proleca
se gube u nemoc,u duse dece.

Otisla si u tudji svet,da budes necij sluga
prodavajuci detinjstvo,za bezvredne pare
Ne shvatajuci da zivot,ne ceka,on protrci
kroz vreme,kako bi se ti izgubila.

Ne trazi greske sveta,jer greska je u mislima
koje cuvam u dusi,brizljivo od dusmana
i trazim neshvatlivo,i trazim medju redove
jer greska je tamo... kod uzvisenih huskaca.
Objavio pecinko u 19:39 | kategorija: pesme
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

Neki put nemamo izbora
Odlazimo, iako vapijemo da ostanemo
Neki put smo samo kukavice
Odlazimo, jer se ne usudjujemo da se borimo....
Tako je svuda u svemiru, ne samo na vasoj planeti
Postoje borci i postoje gubitnici
Ne mozemo da biramo
Poslao Belladonna u 12:16, 27/5/2007 | Link | |
Mene su poslali sa neke planete veoma daleke...
da budem nemi posmatrac zbivanja na Zemlji
Poslao Azra u 12:26, 27/5/2007 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>



[Template by: Rapsodia Colors.net] [Adaptacija za BlogOye Portal: WhoreOfBabylon]