Za ona nemoguce sparna popodneva...kada se vazduh lenjo pripija uz kozu...lepljiv i sladunjav... kada kroz spustene roletne bezobrazno probija sunce... kada je suvise vrelo u sopstvenoj kozi...

Kada tones u krevet kao da nikada neces ustati... dok osecas usne kako ti lagano skupljaju kapi sa samog dna ledja... a tebi je napor i da se protegnes... mazno...sporo... da se okrenes... kada si jedino jos u stanju da osetis potpuno predavanje ritmu, drugom telu i savrsenoj melodiji...