Sada mu ja ovde dodjem kao onaj vecno pissed off Strumpf... i boli me uvo sto je tako. Boli me uvce sto je prolece, cvece, zuborcici potocica, latice u opadanju...

Zlo mi je od deminutivcica. Zlo mi je od ruzicastih srca oko glava zatelebanih pubertetlija i onih sto se jos uvek osecaju mladim...muka mi je i bas mi se povraca na samu ideju procvetalosti. Mrzim cvece...posebno kada pocnu da mu opadaju latice i naprave onaj haos po podu, zemlji, cemu vec...

Ne volim, posebno danas, ni to sto je suncano... ni nezni vetric sto pirka...bljak. Mrzim nezno. Mrzim vetric.

Boli me glava i hocu jednu kvalitetnu, silnu, nesavladivu olujcinu...ako makar jedno (procvetalo, svakako) drvo ne iscupa iz korena...ni oluju ne priznajem... Grmpfffff....