Sastavis ruke.

Pod glavom.

Raspes pogled kao

Izmrvljeno staklo

Po podu.

Osencis trepavicama

Vreme

Koje i nije

Bilo tvoje.

Sakrijes misli

Od znatizeljnih

Prekrijes sopstvo

Cebencetom koje

Si ukrala Oliveru Tvistu

Stopala sklopis

Pod pravim uglom

Sopstvene savesti

I pokusavas da nisi

I pokusavas da jesi

I pokusavas

Da uspes u pokusaju

Onda se setis

Udaris samar

Sopstvenoj volji

Da je trgnes

Probudis

Razdrmas

Izvuces iz nesesera

Ostatke svetlucave

Senke

I mrve saosecanja

Pa sve to bacis

Kokoskama da

Iskljuju

Do krvi

Iskreno hoces

Jos iskrenije

Ne mozes

Da zaspis

U sebi

I pokusavas i dalje

Da ne priznas

Da budes kul

Da budes dijamant

Jer si cula

Da su najtvrdji

I nikada ne placu

I ne ostavljaju tragove

A ti se vec

Predugo mrvis

Po tudjim

Papirusima

Koji su poznati po

Tome sto ih

Malo kiseline

Baci u zaborav