da li od iskrenosti imamo ista, da li smo ponekad bar iskreni prema sebi. Zelim da znam gde sam gresila, da li sam u traganju izgubila sebe. Zato se i prisecam svih bivsih, da se osvrnem i shvatim da li sam toliko lutala i izgubila sebe. Ili sam sve to cinila trazeci sebe izgubljenu u prostoru, u ljudima, u zeljama. Da li je taj broj otkrio moj promiskuitet ili sam ja otkrila da iako bude jos u nizu necu biti srecna, ili ko zna sta on otkriva. Mozda je samo poklapanje tog broja sa brojem godina mog novog promasaja nekim sticajem okolnosti pokrenulo lavinu secanja. Mozda tragam za opravdanjem sto sam se davala,sto sam zelela da u nekom od njih pronadjem onog ko ce prazninu u mom srcu i dusi popuniti. Ne zelim da se osudjujem, zelim da sve to pamtim kao moranje, traganje, pokusaj.... No, bilo kako bilo, ko zna zbog cega to isplivava. Pokusacu da odgonetnem, sama sa sobom kroz ove tipke, kroz ova slova i ove redove....a ko zeli neka procita, mozda neko pronadje malo sebe...bar u nekoj epizodi...
dosla sam do broja 33...toliko sam muskaraca probala...a samo 10 imam vise u godinama...da li je to mnogo...a svaki zasluzuje pricu...tako da cu krenuti od pocetka...pa da vidimo sta cu otkriti
mozda sam se zasitila muskaraca..... Uporno sam prebrojavala koliko njih sam probala, svodila racunicu o tome sta sam sve probala, ispitivala sebe da li je to mnogo ili malo, razmatrala sta me to k njima dovelo, sta mi se dopadalo a sta ne......Najednom sam shvatila da bih bila sa bilo kim ko bi mi pruzio bar malo neznosti...Sa bilo kim ko bi me svojom zvao, ko bi mi se predao i ocekivao da se ja predam njemu... Naglas sam komentarisala i moja prijateljica me uporno pitala da li bih bas sa bilo kim bila .... Bez dileme sam odgovorila da ne bih pravila problem ma ko to bio..... Kada je pocela da predlaze da budemo nas dve u takvom spoju, nisam ni razmisljala, a ni mislila da treba da razmisljam... U svojim seksualnim fantazijama sam cesto zamisljala troje.... Ali da ce do takvog necega doci, nikako nisam mogla ni pomisliti..... Nekada davno je postojala jedna kombinacija, tada mi je aktuelni partner nudio devojku da se sa njom sretnemo..... Cak sam se i cula sa tom zenskom osobom.... Sve je to tada izazivalo veliko uzbudjenje, ali je ostalo samo na prici... Jednom me jedan ozenjeni privremeni moj partner nagovarao da se organizujemo sa njegovom zenom..... To je bilo fenomenalno sexi tokom vodjenja ljubavi.Oboje smo mastali da je ona tu, prizeljkivali, pricali prljave reci i seksualne fantazije.... Ali nikada ni jedna kombinacija nije uspela, cak je nisam dovoljno ni zelela... Kada mi je prijateljica pocela da predlaze nase intime, vise sam to u sali prihvatila..... Malo po malo, nas dve smo se nasle i pocele novo poglavlje druzenja. Ona je vec imala iskustva a ja sam mastanja pocela da pretacem u javu.... Bilo je slatko, nezno, omamljujuce, neobicno, otkaceno, zadovoljavajuce.... Bila je dosta starija od mene, volela da gleda kako uzivam, trudila se da me u potpunosti zadovolji.... sjajno.... Onda sam osetila pritisak, posedovanje, preterivanje, pomalo se izgubila u svojim zeljama... nedostajalo mi je zestine muske erotike i seksualnosti, nedostajalo a opet nisam zelela cini mi se ni jedno ni drugo... uzivala sam u samoci radije nego da prihvatim necije ruke, telo.... Da li sam experimentom sama sebe ugasila? Ili mi je ostalo da me najvise uzbudjuje moja masta?
Kao u pesmi Provincijalka skupila je snove I ambicije..... Nada je otišla put velegrada. Brzo se snašla I radovala se svakom danu u svom novom gradu. Ostvarila je neki novi život, ili bar početak.
Nadina vesela narav očas bi okupila društvo. Ponekad smo zajedno izlazile, bile na istim žurkama. Uvek me fascinirala njena otvorenost, iskrenost, preduzimljivost. Bila je takva I kada su momci u pitanju.Svi su voleli njenu blizinu iako nije bila atraktivna po svojoj gradji. Ono što je nosila sa sobom, uz osmeh, u sebi, bilo je dovoljno da pleni I osvaja.
Tako je upoznala I Srdjana. Bio je dve godine mladji, ali to nije bilo primetno. Neverovatno samostalan momak koji je mnogo toga postigao u životu. Rano je ostao bez roditelja, pa je sam izgradio kuću, osmislio svoj život I živeo veoma interesantno. Uporno je radio, nije birao posao, hteo je da dostigne sve svoje snove.
Najednom, Nada se uklopila u njegov ram. Počeli su da se vidjaju, izlaze, da provode dane I noći zajedno. Sve je funkcionisalo. Naizgled. Pažljiv I nežni Srdjan nije imao strast koju je Nada priželjkivala I lagano je počela da se udaljava od njega. Počela je da izbegava izlaske, da duže ostaje u zavičaju, da se nekako diskretno izvuče iz priče u koju je tako smelo zakoračila. Srdjan se nije mirio sa njenim čestim I dugotrajnim odlascima u rodni grad. Želeo je telefonskim pozivima da uspostavi most, da je ne izgubi. Napokon, dosetio se kako će je zadržati. Odlučio je da joj da ključ od kuće I da joj saopšti da kada je u velegradu kod njega dolazi kao u svoju kuću. Želeo je mnogo više od nje. Nije ni slutio da će je tim potezom izgubiti. Ona je kao preplašena srna pobegla.
Ponekad Nada I ja prošetamo kraj Dunava. Vidim joj u očima da kradom pogleda ka Srdjanovoj kući. On se u medjuvremenu oženio, dobio decu. Nada je ostala sama.
Kao da žali što nije sa obe ruke prihvatila onakav dom kakav je on želeo da joj pruži…….
Jovan je u bio pesnik. Snežana ga je upoznala u krugu prijatelja koji vole pisanu reč.
Činilo joj se da bi mogla satima da ga sluša, kada govori o raznim temama. Dugo je bio prisutan u njenom životu, na mnogo načina. Bio je dosta stariji od nje, ali joj je imponovalo Jovanovo životno iskustvo, širina u razmišljanjima, bezbroj asocijacija.
Do intimnosti je došlo slučajno. U dugim noćnim razgovorima, spontano su im se prvo pogledi, a potom I dodiri sreli. Kao da su misli razmenjivali prstima. Umeli su satima samo da vode ljubav dodirujući jedno drugome dlanove. Uživala je, osećala seposebnom. Te nežne ruke su Snežani pružale spokoj I lepotu. Najviše joj je prijalo što je oslovljavao imenima velikih filmskih diva. Tada se osećala moćno, voljeno I predavala se. Nisu se predavali jedno drugome uobičajeno, sve je bilo kao u bajci ili filmu. Ali su oboje uživali u tim trenucima.
I danas ga često pominje. Traži ga u snovima i pesmama.
Volela bi, reče mi pre neki dan, da nanovo oseti nešto bar nalik onome što su njih dvoje imali............
Verica je oduvek bila jako naivna. Verovala je ljudima I stalno su je nečiji postupci iznenadjivali. Čak I kada smo svi očigledno znali o čemu se radi ona je poslednja mogla u to da poveruje. Često se šalila na svoj račun, otkrivši svoju naivnost. Iako smo bile cimerke, nismo bile previše intimne. Zato sam upamtila jednu njenu ljubavnu dogodovštinu. Bila je kod rodjake I tamo je bio jedan poznanik od ranije. Gotovo da mu je persirala, jer je bio rodjakinih godina. Više od deceniju stariji od nas. Uz večeru, predložio je da izađu na piće, pošto tetka nije mogla, nagovorila je Vericu. Bio je interesantan šaljivdžija tako da je bez razmišljanja prihvatila da krene sa njim. Kada su popili piće, ponudio se da je vrati kući. Usput, naivno je prihvatila da pogleda kakav mu je stan. Šetali su se iz sobe u sobu njegovog stana u mondenskom naselju. Znatiželjna da vidi luksuz, kakvim su I njegove komšije, slavne ličnosti imale, Verica je uživala u obilasku. Kada su stigli do njegove spavaće sobe, raspričao se o problemima sa ženom. Nemaju dece, pa su počeli da se udaljavaju, bila je ustvari samo najava njegovog nabacivanja mojoj cimerki. Čak I kada je poljubio, ona to nije pogrešno protumačila. Onda je bila iznenadjena. Samo je izvadio svoju muškost I naslonio se na njenu suknju. Uz par pokreta telom doživeo je vrhunac, a ona je ostala bez ijedne reči. Doterao je svoje odelo I pozvao je da je odveze. Tako u čudu, poslušala ga je I stigla kući. Gotovo me probudila I prvo što je izgovorila bilo je : izgleda da sam se kresnula sa onim Pekom!
Milena se sa Dejanom upoznala sasvim slucajno u gradu. Cesto su u istom drustvu provodili vreme, a potom su poceli da se sve vise srecu i lagano je krenula njihova romansa. Volela je njegovu osobenost. Nije bio ni nalik drugim ''opakim facama''. Jako su se i dugo voleli. Pokusavali su da ostvare zajednicki zivot, da usklade sve. Na jednoj strani je bila bolest, nemastina, obican zivot. Na drugoj bogatstvo, brzi zivot ''na nivou''. I Milena i Dejan su vremenom poceli da zaboravljaju sitne stvari koje su njihov zivot ucinile bogatim. Njoj je smetala njegova posesivnost, njemu njena otvorenost, lucidnost. Lagano su se udaljili i to vise nije moglo da se sastavi. Plakao je danima kada je rekla da ne moze sa njim nastaviti zivot. Plakao i vapio za onom Milenom koju je upoznao nekoliko godina pre. Njoj vise nisu prijale neznosti, svakodnevno obasipanje paznjom, pracenje svakog njenog pokreta. Bilo joj je opterecenje. Zelela je neki uzbudljiviji zivot. Tokom dvadeset godina sreli su se samo tek nekoliko puta. Poslednjom prilikom on je bio sa porodicom. Iznenadila se jer su svi znali za Milenu, cak i njegova deca. Razgovarala je dugo sa njim i ponovo videla onog istog Dejana kao pre dve decenije. Izgubljenog u vremenu i prostoru, u svom ''idealnom-nematerijalnom'' svetu..... Nije se pokajala sto ga je ostavila.....
Tadija je bio neverovatno lep I privlacan kolega sa fakulteta. Sanja je dugo odlagala eventualno upoznavanja, divila mu se iz daljine I ocekivala kada ce joj on sam prici. Svaki put bi treperela i na samu pomisao da bi mu se mozda i dopala. Pokusavala je da ne pokaze koliko joj je stalo da ga upozna i bude sa njim. Kada su se upoznali bilo je kao u bajci. Sanja je verovala da su iskrene sve reci i dodiri. Jedne obicne veceri, razgovor i poneki poljubac pretvorili su seu strast. Pokusala da uziva u neznostima dugo ocekivanog voljenog bica. No, to nije ni bilo prici onome o cemu je ona mastala. Tadija je bio raspolozen samo to vece, samo je tada uzeo kako bi zadovoljio svoje strasti. Ona je ostala u nadanju da ce mozda jos nekada pozeleti da bude njegova. Od ponosa vise nije nikada pokazala da joj je stalo. Semestar se blizio kraju i tako se vise nisu vidjali. Od svih uspomena ostalo je samo secanje na njegovo ime, koje je cesto, sama u noci ponavljala. Tadija
mozda i nije tako lose prisetiti se svih onih sa kojima delih neprospavane noci i uzdahe
mozda ko zna
mozda tako prizovem ljubav
mozda sam se davala previse
mozda nikada nije previse
mozda ne docekam zeljeno
mozda ko zna
mozda je i uzimanje davanje
mozda je neko pogresan
mozda je to dobar put ka onom pravom
mozda sam samo tako to htela
mozda ko zna
mozda i sto se jos uvek dajem pogresnima nije lose
mozda jos uvek zelim da se dajem
mozda je u mojoj krvi bas to uzburkano more
mozda cu dosanjati svoj san
mozda i ko ce to znati
mozda spisak ne treba da bude konacan
mozda me ponovo pozele
mozda im se vratim
mozda im se dam
mozda to toliko zelim
mozda kada bih se do kraja dala
mozda bih i dobila zauzvrat
mozda...........................................ko zna...................................
Zasto se prisecati necega sto je davno bilo... zasto tragati za necim tako cistim, obicnim, za lepotom koje sada nema.... gubimo se u banalnostima svakodnevice tragajuci za onim lepim u nama... da li smo zaboravili da postoje drhtaji, dodiri, neznosti, nespretnosti.... zasto svaki put ne bi bilo kao prvi put...... zasto se davati strastima samo radi strasti.... da li ce neko prepoznati titraj u dusi..... da li ce nekada biti ponovo kao prvi put..........
Seća se, davno je to bilo. Pa, eto, čitave dve decenije. Dugo je mislila da će to što se događa prvi put u životu pamtiti i da će biti specijalna prilika, sa još specijalnijom osobom. Ipak, stvari se ne događaju uvek onako kako mi želimo. Ponekad se otmu kontroli, pa se neke stvari dese, ili pak misliš da su se desile....
Enigma ostaje. Sa kolegom sa fakulteta bio joj je prvi pokušaj. Nikada joj nije bilo jasno da li je to zaista prvi put. Bili su vršnjaci, znatiželjni, nabijeni nekom neobičnom energijom, nespretni.
Nežno su se mazili i pokušavali da izvedu taj značajan čin. Osetila je čari dodira i ušla u svet erotike i svega što je tek upoznala...... Uvek mu je bila zahvalna za nežnost i pažnju, ali je činilo joj se, sačuvala nevinost, za nekog još specijalnijeg.
ceznem za njim vec citava dva dana...........
rece da je voleo da me vidi ali nije bilo prilike..........
volela sam da ga vidim bar pred san.........
da mu poljubim oci i kazem koliko ceznem da budem njegova.............
da disemo skupa............
da me samo prigrli............
da mi spusti poljubac na rame.............
nista vise...............
dosao je sasvim slucajno.... nisam ga ocekivala.... igrali smo se recima.... tek docnije rekao je da me pamti iz nekih ranijih prica, gde nisam bila svesna da me posmatra, upija ocima......
obostrana zelja bila je presudna....
zelela sam ga bez ikakvih ocekivanja.... prosto sam ga zelela.....njegov dodir, prisustvo, reci........... nisam ni sanjala da ce biti i neverovatan ljubavnik....
tokom noci osluskivala sam ga dok ga hvata san.... topila se dok mi je u polu snu mazio prste, nezno me pokrivao sto sobom sto frotirom.......
tada sam shvatila, izmedju uzdaha koliko mi je potrebno da neko samnom dise.... da posle divnog zadovoljstva koje pruzimo jedno drugom disemo zajedno.......... da sanjarim budna kako je on moj,,,,, ja njegova.............
da mi kao citavog ovog dana nedostaje... da nosim njegov jutrosnji osmeh kad se slucajno sretosmo ...... da verujem da me voli kao sto ja zelim da volim njega.....
....dugo se nisu videli... ceznjom ga je prizvala... prvo u snove, potom u svoj zagrljaj.... znala je da nema buducnosti... nema smisla..... njegove oci topile su njene ograde...... nanovo je zelela da pripada..... poljupcima je skidao i poslednje skrhane parcice njenog bica.... odbacivala ih je pozudom... davala se.... bezuslovno..... u trenu, shvatila je koliko joj bas to nedostaje.... on u njenom bicu..... ona u njegovim ocima.... neprekidni treptaj snova u izmaglici... koji traju... dugo....
dugo sam se dvoumila oko izgleda posta....
samoca je izgleda najbolji dizajn.... jer samoca je u meni.... oko mene... svuda.... dodirujem je na svakom koraku...... tako ohola da me boli pri svakom dodiru.... maskarom okvirujem suzne oci.... probudio me takav osecaj miline koji mi je ispunio svaki damar... kao blagoslov... za tugu.... za patnju.....za samocu
