Milena se sa Dejanom upoznala sasvim slucajno u gradu. Cesto su u istom drustvu provodili vreme, a potom su poceli da se sve vise srecu i lagano je krenula njihova romansa. Volela je njegovu osobenost. Nije bio ni nalik drugim ''opakim facama''. Jako su se i dugo voleli. Pokusavali su da ostvare zajednicki zivot, da usklade sve. Na jednoj strani je bila bolest, nemastina, obican zivot. Na drugoj bogatstvo, brzi zivot ''na nivou''. I Milena i Dejan su vremenom poceli da zaboravljaju sitne stvari koje su njihov zivot ucinile bogatim. Njoj je smetala njegova posesivnost, njemu njena otvorenost, lucidnost. Lagano su se udaljili i to vise nije moglo da se sastavi. Plakao je danima kada je rekla da ne moze sa njim nastaviti zivot. Plakao i vapio za onom Milenom koju je upoznao nekoliko godina pre. Njoj vise nisu prijale neznosti, svakodnevno obasipanje paznjom, pracenje svakog njenog pokreta. Bilo joj je opterecenje. Zelela je neki uzbudljiviji zivot. Tokom dvadeset godina sreli su se samo tek nekoliko puta. Poslednjom prilikom on je bio sa porodicom. Iznenadila se jer su svi  znali za Milenu, cak i njegova deca. Razgovarala je dugo sa njim i ponovo videla onog istog Dejana kao pre dve decenije. Izgubljenog u vremenu i prostoru, u svom ''idealnom-nematerijalnom'' svetu..... Nije se pokajala sto ga je ostavila.....