Jovan je u bio pesnik. Snežana ga je upoznala u krugu prijatelja koji vole pisanu reč.

Činilo joj se da bi mogla satima da ga sluša, kada govori o raznim temama. Dugo je bio prisutan u njenom životu, na mnogo načina. Bio je dosta stariji od nje, ali joj je imponovalo Jovanovo životno iskustvo, širina u razmišljanjima, bezbroj asocijacija.

Do intimnosti je došlo slučajno. U dugim noćnim razgovorima, spontano su im se prvo pogledi, a potom I dodiri sreli. Kao da su misli razmenjivali prstima. Umeli su satima samo da vode ljubav dodirujući jedno drugome dlanove. Uživala je, osećala se  posebnom. Te nežne ruke su Snežani pružale spokoj I lepotu. Najviše joj je prijalo što je oslovljavao imenima velikih filmskih diva. Tada se osećala moćno, voljeno I predavala se. Nisu se predavali jedno drugome uobičajeno, sve je bilo kao u bajci ili filmu. Ali su oboje uživali u tim trenucima.

I danas ga često pominje. Traži ga u snovima i pesmama.

Volela bi, reče mi pre neki dan, da nanovo oseti nešto bar nalik onome što su njih dvoje imali............