Tadija je bio neverovatno lep I privlacan kolega sa fakulteta. Sanja je dugo odlagala eventualno upoznavanja, divila mu se iz daljine I ocekivala kada ce joj on sam prici. Svaki put bi treperela i na samu pomisao da bi mu se mozda i dopala. Pokusavala je da ne pokaze koliko joj je stalo da ga upozna i bude sa njim. Kada su se upoznali bilo je kao u bajci. Sanja je verovala da su iskrene sve reci i dodiri. Jedne obicne veceri, razgovor i poneki poljubac  pretvorili su seu strast. Pokusala  da uziva u neznostima dugo ocekivanog voljenog bica. No, to nije ni bilo prici onome o cemu je ona mastala. Tadija je bio raspolozen samo to vece, samo je tada uzeo kako bi zadovoljio svoje strasti. Ona je ostala u nadanju da ce mozda jos nekada pozeleti da bude njegova. Od ponosa vise nije nikada pokazala da joj je stalo. Semestar se blizio kraju i tako se vise nisu vidjali. Od svih uspomena ostalo je samo secanje na njegovo ime, koje je cesto, sama u noci ponavljala. Tadija