....dugo se nisu videli... ceznjom ga je prizvala... prvo u snove, potom u svoj zagrljaj.... znala je da nema buducnosti... nema smisla..... njegove oci topile su njene ograde...... nanovo je zelela da pripada..... poljupcima je skidao i poslednje skrhane parcice njenog bica.... odbacivala ih je pozudom... davala se.... bezuslovno..... u trenu, shvatila je koliko joj bas to nedostaje.... on u njenom bicu..... ona u njegovim ocima.... neprekidni treptaj snova u izmaglici... koji traju... dugo....