Tuesday
- Stranac (A. Kami) - odlomci
Danas je mama umrla. A možda i juče, ne znam. Dobio sam telegram iz doma: ’Majka preminula. Pogreb sutra. Poštovanje.’ Ovo ništa ne znači, možda je bilo juče.
(...)
'Ako ide polagano, čovek se izvrgava sunčanici. No, ako ide prebrzo, čovek se oznoji i u crkvi ga zahvati temperatura.' Imala je pravo, nije bilo drugog izlaza.
Često sam tada mislio, kada bi me neko prisilio da živim u deblu suvoga stabla, bez ikakvog drugog zanimanja osim da gledam površinu neba nad svojom glavom, da bih se malo-pomalo na to priučio. Očekivao bih let ptica ili susret oblaka kao što sam ovde očekivao čudnovate kravate svoga advokata i kao što sam, na drugom svetu, strpljivo čekao do subote da privijem se na Marijino telo. A ako dobro razmislim, ja nisam bio u suvom deblu. Bilo je i nesretnijih od mene. To je uostalom, bila ideja moje majke, i ona je često ponavljala da se čovek na kraju na sve nauči.
(...)
I ja sam osetio da sve ponovo preživim. Kao da me je ovaj veliki gnev očistio od zla, oslobodio nade u ovoj noći prepunoj znamenja i zvezda, ja sam se prvi put predao onoj prijatnoj ravnodušnosti sveta. Iskusivši da je toliko slična mojoj, da mi je posle svega tako bratski bliska, osetio sam da sam bio srećan i da sam to još i sada. I da se samo sve svrši, samo da se osetim manje sam, preostaje mi da poželim da na dan mog pogubljenja bude mnogo gledalaca i da me dočekaju s povicima mržnje.
|
))))))