HladnaKaoLed

24/5/2006

U bekstvu

Ne prica mi se. Uopste mi se ne zivi. Sedamnaesti dan na steku. Koke samo za lek, a i to malo bede mi stoka posmrce pre nego sto se i osvestim. O lekovima da i ne govorim. Dva dana pijem, treci me mrzi, cetvrtog ih povratim. Molim ga da me pusti bar da izadjem do drugarice, dva bloka dalje, da disem bar malo. Sada mi vise i ne odgovara, dosadilo mu valjda da ponavlja NE i zasto to NE. Neki kratko osisani muskarci dolaze i odlaze. Cini mi se da poznajem neke iz prethodnog zivota. Mada su uglavnom mladji od mene i po desetak godina. Kuliram. Gajba je od tetke naseg druga koji je zapalio pre vise od pet godina. Tetki smo platili Igalo, mesec dana valjanja u blatu, pa nas i ne cima. Sve zna. Glupo je i da pita. Prvih sedam dana sam samo rovarila po stvarima. Pravi soc realizam. Sipad queen garniture, TV iz doba Mojsija plus sobna antena, tepih ofucan, nagutan grinja, svuda skaj i sper ploce. Radio nisam ni pokusavala da ukljucim. Deluje kao da moze da eksplodira. Lezim na stomaku, na crvenoj garnituri od skaja i bezvoljno promatram kretena. Ne znam zasto, ali seta okolo potpuno go, ogrnut samo nekom iritantnom havajskom kosuljom.

- Hocu napolje! - Cvilim

- Cuti! - Nervozno gasi do pola popusenu cigaretu u prepunu pepeljaru. Onda je nervozno grabi i odlazi u kuhinju.

- Samo ja ovde tresem pepeljare i perem sudove. Da me nema...

- Popusi ga lagano... - Izvrcem se na ledja.

Spustam glavu preko ivice i gledam ga kako se vraca u sobu sa flasom Jegera u ruci. Nateze, pa mi onda gura grlic u usta i bodri me da pijem. Sere nesto o tome kako cu se oraspoloziti. Gutam i mlaka, slatko-gorka tecnost mi se lepljivo spusta niz grlo. Cini mi se da prolazi kroz nos. Odvratno. On poteze jos jedan dug gutljaj, puni usta, prislanja ih na moja i prebacuje mi tecnost. Tako je vec bolje. Lakse za varenje. Osecam kako mi povlaci majicu i ljubi bradavice. Volim kada to radi. Ionako sam stalno napaljena. Ne znam bolji nacin da neutralisem nervozu.

- Srecko da te preznojim malo? Bice ti bolje onda...

- Ah bejbi, da... Mmm... Znas koliko to volim. - Provlacim ruku medju njegove noge. Kurac mu je opusten, mlatara izmedju butina i deprimira me. Guram mu jezik u uvo, znam da mu je to slaba tacka. Pomaze... Zver se polako ukrucuje.

hladnakaoled@gmail.com

16:34, 24/5/2006 Poslao sanatorijum

opet se sretjemo, toplo se nadam u zdravlju i veselju, kao i proshli put. i dalje mi se svidjaju tvoji textovi.

17:01, 24/5/2006 Poslao poglavica

pa nek neko posle kazhe da je svet velik

18:00, 24/5/2006 Poslao Lady

Uzivam u tvom "bezobraznom" pisanju.

02:30, 25/5/2006 Poslao ela

@poglavica> nedovoljna povrsina za malverzacije
@sanatorijum> zivot nema reprizu, kako nego veselo
@lady> znam da sam oposite od tebe, zato tvoje misljenje cenim vise

Izmenjeno od ela dana 25/5/2006 u 02:31