HladnaKaoLed

2/6/2006

Da li je teze ostaviti ili biti ostavljen?

Mia promuklo prica, sve krci i imam utisak da kod nje duva neki vetar, pritom joj glas kasni oko dve sekunde i krajnji mi je napor da joj se zalim. Priljubljujem slusalicu jos jace uz uvo, ali ne ide. Secam se kako mi je keva davala instrukcije u ranom detinjstvu "okreni nulu" pa se jos vise nerviram. Na kraju, posle njenih sedam "halo ljubavi" vristim kroz suze:

- Udario me je kreten. Mrzim kretena. Sad ga stvarno ostavljam!

Mumla kako ce me zvati za pet minuta i prekida se veza. Sedam na pod i gutam jos jedan xanax. Ah, hvatam glavu rukama. "Ela idi iz ovog pakla" - mantram sebi u bradu. Ponovo zvoni neocekivano. Fiksni. Na njemu mi ne izlazi identifikacija.

- 'si se spremila? - Kreten, mrtav hladan kao da se pre sat vremena nista nije dogodilo. Gledam modricu na ruci i otisak njegove vilice na ramenu.

- Mrs u picku materinu! - Urlam u slusalicu a onda njome besno gadjam u zid. Raspada se na sitne delice. Zvoni i mobilni. Mia je.

- Slusaj...- Susti dovoljno da me iritira. - Moram da idem bejbi, verenik me ceka. Nasla si da se makljas kada sam na drugom kraju sveta?! Kupi stvari i bezi odatle. Uzmi nakit obavezno! - Veza se prekida. Lomim i mobilni u nastupu besa. Ustajem i sutiram ga po stanu. Gledam u otvoreni kofer i razbacane stvari po podu. "Po koji put" - pitam se. Po koji put pokusavam da ga ostavim i kako se to zavrsava? Sedam skrhana u fotelju. Secam se kako je bilo prvi put. Jasno pamtim taj dan kada sam smogla snage da odem od njega i lagano tonem u hladnoj kozi sklupcana kao macka, presitna za megalomaniju koja ga je obuzela kada smo kupili ovaj stan.

Bilo je pre pet godina. Volela sam. Mnogo vise nego danas. Secam se da sam lezala u krevetu i da je svilena posteljina bila prijatno hladna. Cekala sam da se pojavi. Napaljena. Htela sam da vodimo ljubav. Uspavala sam se. Od lekova, mada sam detalje i zaboravila. Znam da me je trgnuo tresak vratima. Cula sam glasove dole, otvorila oci i kroz krovni prozor provalila da je zora na putu. Opet sam sklopila oci. Imala sam neku cudnu slatku tremu i treperilo mi je medju nogama. Nisam htela da verujem da nije sam. Naculjila sam usi i razocarala se. Nije bio sigurno. Mirjana, koja je tada bila nasa domacica je izasla iz svoje sobe i kako mi je kasnije rekla, ponudila se da posluzi goste. Vratio ju je u sobu odmah uz komentar da ima zenu i da cu to ja srediti. Decko je demonstrirao moc. Sledece sto sam videla bile su potkolenice i cipele koje oprezno prilaze krevetu.  I njegova ruka na mojoj kosi. Reci je izgovarao tiho, mazno. Trazio je da ustanem i da se pozdravim sa momcima. Neckala sam se. Podigao me je iz kreveta i dalje mazno pricajuci. Ovog puta uvrede. Omiljenu, "kurvetino" je ponovio nekoliko puta. Sisla sam. Samo sam ogrnula tanak svileni ogrtac preko prozirnog neglizea. I papuce sa malom stiklicom. Siktao je da sam prava drolja. Dole su sedeli Zeljko i Vuk, odvaljeni od koke. Skoro ukoceni. Obojica su ustala da se pozdrave. Kezili su se onako drogirani i zapitkivali sto sam vec u krevetu i jos neke gluposti. Sisao je i on. Odmah je poceo da me kinji. "Kako si to obucena kurvetino... Pitaj momke sta ce da piju... Droljo sto si pobegla u krevet?" Nisam odgovarala na gluposti. Na stolu je stajao i kokain i vec urolana novcanica. Namerno sam se savila preko stola, osecajuci kako mi idioti blenu u dupe i gube dah. Povukla sam zestoko, a onda se okrenula ka njemu i nakezila. "Sta je Ljupko, sto si nervozan andjele moj?". Onda ne znam. Vristao je kako sam drolja drogirana, kako mi ne bi palo napamet da spremim veceru ili uradim nesto pametno... Vristala sam i ja. Ne secam se detalja. Do tada me nije udarao. Ali... Uhvatio me je za ruku i odvukao na sprat. Gurnuo me je u ugao sobe, cini mi se iz sve snage. Bukvalno sam letela. Onda sam dohvatila lampu i gadjala ga. Nije se nadao. Pogodila ga je u glavu. Udarao me je. Ja sam ga grizla za podlakticu i tukla gde god sam stigla. Tako rascupane me je uhvatio za laktove. Molio me da se smirim. Pocela sam da placem. Jecala sam, gubila dah. Stavio me je u krevet i dao mi gomilu lekova. Utrpao mi ih je u usta. Popila sam. Mozda je proslo dva sata. Kada sam se probudila Mirjana je spavala u svojoj sobi, a ostatak stana je bio prazan. Spakovala sam neophodne stvari, zgrabila kljuc od svojih kola i dok mi se tako vrtelo u glavi upalila auto i otisla u neki divlji hotel, jer sam samo tako mogla da ostanem anonimna. Recepcionaru sam gurnula novac ispod pulta i dala lazno ime. Osetila sam da sam slobodna. Razgovarala sam sa Bogom, sa samom sobom. Poverovala sam da je kraj. Imala sam dobar plan. Bicu tu nekoliko dana i bezim za Ameriku - razmisljala sam. Kod Mie. Zaspala sam kao jagnje. Probudla sam se tek sutra popodne. Od lekova valjda. Nicega vise nije bilo. Ni mojih stvari, ni nakita, ni kljuceva od auta. Samo trenerka u kojoj sam dosla. Strcala sam na recepciju. Nisam uspela nista da izgovorim. Recepcionar me je gledao sazaljivo. "Ceka vas suprug ispred". Izasla sam. Kreten je drzao glavu na volanu. Bio je sam na parkingu. "Vrati mi moje stvari" - zavristala sam otvarajuci suvozacka vrata. "Hajde kuci ljubavi, tamo cemo se dogovoriti" - plakala sam bespomocna i nesposobna da to odbijem. Sama na svetu. Ipak smo otisli u nas stan. Za sat vremena sam poverovala kako sam ja kriva za sve. Obecala sam da cu redovno ici kod psihijatra. Nagutala sam se lekovima i nastavila da spavam. Uspavljivao me je nezno, laganim poljupcima po vratu. Onda sam stavila glavu na njegove grudi i utonula. Nisam vise bila ljuta. Bila sam srecna sa njim.

I dalje sam sklupcana na fotelji. Neko zvoni kao lud. Ne ustaje mi se. Ali ne mogu da podnesem zvuk. Znam da je on.

hladnakaoled@gmail.com

10:24, 2/6/2006 Poslao miriam

Uh......

15:28, 2/6/2006 Poslao BIBA

Podnesi zvuk!
Ne ustaj!

15:37, 2/6/2006 Poslao Lady

A volela si ga...raznim ljudima poklanjamo ljubav i nemamo snage da ne ustanemo na zvonjavu. Biba je u pravu."Podnesi zvuk!.Ne ustaj".

16:09, 2/6/2006 Poslao Sejn

Tvoji tekstovi su vrlo...hmm...zivotni...btw...teze je ostaviti nego biti ostavljen...ona(j) koji ostavlja neku vrstu krivice, verovatno, vuce celog zivota...

16:57, 2/6/2006 Poslao ela

@miriam: zivot je ponekad tezak, ko prezivi pobedjuje
@biba: sve mi na kraju ustanemo. Kada smo bile male ubedili su nas da smo krive zbog necega...
@Lady: Ti me razumes uvek
@Sejn: Zivot nije uvek bajka moze da bude i horor

17:02, 2/6/2006 Poslao Sejn

da...ima raznih aspekata pitanja koje si postavila...devojka iz price treba da ode...

17:06, 2/6/2006 Poslao ela

devojka iz price je i devojka iz prethodnih prica. Tesko da moze igde da ode...

17:15, 2/6/2006 Poslao Lady

Ne moze da ode od sebe. Moze samo pocne da uci da drugacije zivi...

20:34, 2/6/2006 Poslao III

ne možeš pobeći nigde. kad ostavljaš to nije dobro a kada si ostavljen nije dobro. ali. ako imaš cilj i smisao onda ti je takođe svejedno, al ti je lakše jer ideš svojim putem i boli te baš za tupave tupsone. a dodir i razumevanje ćeš već naći ako voliš ljude. droga nije dobra, ne. najveći pronalazači su u stvari oni koji se pronađu ...