Ne mogu da verujem koliko su neki ljudi kukavice? Koliko nemaju hrabrosti da u lice kažu ono što imaju, nego preko nekih signala I skrivenih poruka pokušavaju da ispadnu face, a ne shvataju da tako samo pokazuju koliko su mali, bedni I beznačajni u celoj toj priči.

Šireći je dalje na neki način pokušavaju da budu deo nje, a sa druge strane se plaše da se o njima ništa ne sazna. Misleći da tako dopinjuju svoj ego, da tako postaju bolji ljudi u očima drugih,I da će ih oni više ceniti, a ne shvataju da tako samo čine nažao sebi I da posle ti isti ljudi o kojima je isti taj pričao ili čije je priče pričao neće više biti tu. I čim se osvrne više ništa neće znati o njima, više ništa neće imati da kaže, jer oni neće više biti tu. Neće imati ništa više da prenese, neće imati više sa čime da se sladi I hrani svoj ego, jer je ipak on Bože moj bolji od njh, I opet će biti sam.

I na kraju krajeva, opet će se sve glave okrenuti ka njemu, tražeći još, očekujući još, ali on neće imati šta da im da. A te iste glave gladne da znaju još, traže novu žrtvu, I naravno nalaze je u njemu. I okreću se njemu. I koliko god se on trudio da sakrije svoje priče pričajući tuđe, na kraju I one njegove izlaze na videlo, ali one će podići mnogo veće talase nego sve one kojima se toliko dugo sladio, ostaće sam beznačajan u svim očima, i sa potpuno otkrivenim stvarima, sanjajući da dođe neki veći trač, a nije ni svastan da je on deo najvećeg.