Na običnoj bini, bez ikakvih scenskih efekata,obučen u crno odelo sa kaubojskim belim šeširom Dilan je u pratnji svog benda svojim promuklim, prepoznatljivim glasom pevao pesme koje su bez sumnje ostavile neizbrisiv trag u životima nekoliko poslednjih generacija druge polovine 20. veka koje su verujući u utopiju menjale sve(s)t.Možda bi se njegovom glasu pa i muziciranju moglo štošta zameriti ali poezija koju je stvorio sve to stavlja pod manje važno.
Gitarista Čarli Sekston…pa reći ću samo da skoro uživo nisam čula tako dobro muziciranje ali i ostatak benda zaista fenomenalno zvuči.Skoro puna dva sata ovaj guru r’n'r-a drži pažnju publike.Oko 12.000 ljudi rekla bih al nemojte me držati za reč, moje oko nije baš matematički izvešteno, fenomenalno reaguje na svaki ton i svaku pesmu.Ređaju se hitovi poput „Masters Of War“,“Cold Irons Bound“, „Forgetful Heart“, „Highway 61 Revisited,“ Not Dark Yet“… Za mene veče definitivno kulminira kada je bis započeo sa možda najboljom ikada napisanom pesmom „Like A Rolling Stone“…posle predstavljanja benda za oproštaj od beogradske publike “Blowin’ In The Wind“u bitno izmenjenom ali ne i manje dobrom aranžmanu.Neumorna publika želi još,čuje se topot i ovacije ali to je ipak bilo sve za ovaj susret Dilana i beogradske publike.
Odbrojavanje juna nastavljam očekujući Eric Claptona & Steve Winwooda 9.
iako ne bi otišla na taj koncert (osim da dobijem kartu)..on je zbog svega što nije vezano uz glazbu, zbog poezije, glume, filozofije i uopće širine te umjetničke duše "katedrala glazbene scene našeg vremena" (ovo katedrala već upotrijebljeno tako da se ograničavam od autorstva)...mislim da uz nekoliko njih živućih npr. Cohen-a još uvijek sve nas podsjeća da je umjetnost više od pukog stvaranja i izražavanja vlastitih emocija...to su oni trenuci kada i mi, publika, ostanemo bez daha....a ti se broje kao bitni...
Jelena baš tako,ko je išao da čuje samo pevanje i muziciranje Boba Dilana svakako je ostao razočaran ja sam išla upravo zbog onoga što njegove pesme govore... kao i na Koena, tako da sam sasvim zadovoljna.
Nekada davno oblačila se se tako sjajno.
U svojim najboljim danima bacala si bednicima novčić, zar ne?
Ljudi su te zvali i govorili: "Čuvaj se, lutko, sprema ti se pad!."
Mislila si da te zezaju.
Nekada si se smejala svima
koji su se vukli unaokolo.
Sada ne govoriš više tako glasno,
sada više nisi tako gorda
dok se spremaš da izmamiš naredni obrok.
Kakav je osećaj?
Kakav je osećaj
biti bez doma?
Kao potpuno nepoznata.
Kao kamen koji se kotrlja.
Išla si u najbolju školu, gospođice. Usamljena.
Ali tamo su te punili.
Niko te nikada nije naučio kako da se živi na ulici.
Otkrila si da na to moraš da se navikneš.
Govorila si da nećeš da praviš kompromise
s tajanstvenim skitnicom, ali sada shvataš
da on ne prodaje opravdanja
dok gledaš u vakuum njegovih očiju
i pitaš ga da li želi da napravite "dil".
Kakav je osećaj?
Kakav je osećaj
biti prepušten samom sebi,
bez odredišta ka domu,
kao potpuno nepoznata,
kao kamen koji se kotrlja?
Nikada se nisi osvrnula da vidiš grimase žonglera i klovnova
koji su za tebe izvodili svoje trikove.
Nisi razumela da nije dobro
pustiti druge da primaju udarce za tebe.
Jahila si na hromiranom konju sa svojim diplomatom
koji je na ramenu nosio sijamsku mačku.
Nije li teško kada otkriješ da on nije
zaista to što si mislila
pošto je odneo sve što je mogao da ti ukrade?
Kakav je osećaj?
Kakav je osećaj
biti prepušten samom sebi,
bez odredišta ka domu,
kao potpuno nepoznata,
kao kamen koji se kotrlja?
Princeza u najvišoj kuli i svi prelepi ljudi
pijuckaju i misle da su uspeli,
razmenjuju sve vrste dragocenih poklona,
ali ti bolje skloni svoj dijamantski prsten i založi ga, dušo.
Nekada te je veoma zabavljao
Napoleo u ritama i njegov govor.
Idi mu sada, zove te, ne možeš ga odbiti.
kada nemaš ništa, ništa ne možeš izgubiti.
Nevidljiva si, bez tajni koje treba da kriješ.
biti prepušten samom sebi,
bez odredišta ka domu,
kao potpuno nepoznata,
kao kamen koji se kotrlja?
