Gromoglasan aplauz prolomio se „Arenom“ istog trenutka kada je Klepton stupio na scenu, a koncert su započeli pesmom „Had to cry today“.Za razliku od Boba Dilana pre neko veče,Klepton je pozdravio beogradsku publiku sa – Dobro veče! Zdravo!Svirka se odmah nastavlja i od prvog rifa jasno je da su na sceni muzičari koji međusobno fantastično komuniciraju i da će to biti bluz-rok veče za pamćenje. U autorskom smislu,za mene, je Vinvud možda i značajniji od Kleptona svakako jedan od najjačih glasova r’n'r muzike ali i virtuoz na svom instrumentu.Besprekorni prateći vokali.Scena koja obećava spektakl.U jednom momentu na sceni ostaju samo Klepton i Vinvud, ali niko im više ni ne treba – publika dlanovima prati takt. „Drifting blues“, pa „How long“ „Layla“i huk publike od kojeg podjednako raste adrenalin kao i od muzike koja se čuje,bride mi dlanovi ali sigurna sam i svima koji su bili oko mene.„Can’t find my way home“,(jedva da jesam)atmosfera postaje još luđa ako je to uopšte moguće jer publika fenomenalno reaguje na sve pesme…„Voodoo Chile“e to je momenat kada sam zaista mogla da eksplodiram(evo i sad)vrisak uz „Cocaine“i bojim se da bi ovo mogao postati aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa post : )pa ću ga polako završiti.

Da,rekao nam je i da obožava Beograd,da je uživao šetajući njim i zahvalio se što smo došli.Prizvani neprekidnim skandiranjem izlaze na bis „Dear Mr. Fantasy“za kraj ove zaista fantastične večeri.