Da li se mi poznajemo?

Ponedeljak je.

Café u poslovnom centru grada u jutarnjim satima.

Napolju duva jači vetar i raznosi hiljade kapi kiše na sve strane.

On pije kafu, a ona reže srce olovke.

Sedeli su za stolovima na rastojanju od nekih 230 cm(i možda) na dve u potpunostri različite polazne tačke.

Jedanog je štedeo život u lakoći postojanja, a nju je gurao u nekakve pukotine, provalije i rupe.

Duša mu je bila na mestu...a njoj raštrkana i polomljena na nevidljive čestice rasprštene po etru, i to poslednjih par meseci.

Zapazila je pertele na njegovim cipelama koje su se njihale u vazduhu prateći ritam stopala i palca dok je ona vešto iscrtavala skicu cipele koje je usnila pre pet sati osluškujući ritam koji joj se učinio privlačnim. Susreli su im se pogledi i ona mu se nasmešila odsutno.

Brzim pogledom na drugu stranu, pokušala je da zadrzi san. Bojala se da će joj izbledeti linaje i boje elegantne cipele. Precizno sećanje na oblik štikle je već počeo da jenjava i sklopila je kapke tražeći poluizbledelu sliku. Te vrlo jedinstvene i originalne linaje su joj bile jako bitne za narednu prezentaciju u firmi gde je počela da radi prošlog petka.

Prišao je dok je njena ruka spretno klizila po beloj salveti boreći se sa poslednjim crtama sećanja.

Čini mi se da se poznajemo, reče.

Nezainteresovano mu je uzvratila da se vara, iako joj je srce lupalo kao ludo.

Kroz odškrinuti prozor dunuo je vetar i odkotrljao crvenu olovku na pod. Sagla se i videla da znatiželjni šarmantni neznanac nosi maskulin varijantu istih cipela koje je sanjala.

Siguran sam da se poznajemo, osmešio se i prodorno pogledao svojim zelenim očima survajući se u njenu dušu.

Mislim da se varate, uplašeno je izgovorila dok se borila sa rasaznavanjem razlike jave i sna. Desnom rukom je prinela rub šoljice kafe ka usnama.

Začuo se glasan prasak o sto. Kafa se razlila po njenoj skici, a u ruci joj je ostala drška.

Nervozno se izvinula, izletela na ulicu i užurbanim korakom krenula ka svojoj kancelariji.

Tog popodneva je u obližnjem parku sela na klupu. Nije joj smetalo što je i dalje bila pomalo mokra od prepodnevnog pljuska. Zazvonio joj je telefon. Kopajući po tašni naletela je na par pertli.

Razvukle su se u identični osmeh stranca iz cafe-a.