Dentro

PAS GIMNASTICAR

Tue, 01 Mar 2011 13:23:00 +0100

Mozes da sedis mirno kako zelis.

Mozes da pustis korenje kao bo drvo.

Mozes da postanes prostor izmedu oblaka,

zvuk koji vazduh pravi kada se cvrci stisaju.

Mozes da sanjas i da se molis i istezes kao ker.

To je dobro.

Ali ti sebe ipak moras da pustis van kontrole jer je nikada nisi imao.

Kontrola je katran beba.

Kontrola je andeo od snega.

Reci ovo sa mnom sad:

Kancer je verovanje da si kontrolisan.

To je ono sto mi je receno ovde u dugackom redu koji vodi (valjda) do prosvetljenja.

To je ono sto mi je ker rekao, pre nego sto me je naucio da legnem dole.

To je ono sto mi je dete reklo nego sto je pocelo da se igra sa suncem.

I to je ono sto ja sad kazem sebi, bas pre savrsenog sna.

(Corey Mesler)

ORIGINALNE KOPIJE

Thu, 10 Feb 2011 14:31:00 +0100

Ako smo rodeni kao originali,

trebamo da umremo kao kopije?

KO KRIJE TAJNU PORAZA?

Wed, 19 Jan 2011 18:15:00 +0100

Ovde je neko, opet, napravio gresku

Opet je neko, ladno tonuo do dna.

Zelim da znam, zelim da znam,

Ko krije tajnu poraza?

Zelim da znam, odakle ova mrtva stvar?

Ti nisi tu, opet, da citas moje misli

Ti nisi tu, ti nisi tu, da opet…

trznem se iz sna…

Zelim da znam, zelim da znaaam

Ovo je dan koji osecam kako promice iznad krovova

Kako uzdise, miris, sabija…

Glasom vremena

Sto se raspada

EKV

GIBANJE

Mon, 10 Jan 2011 13:04:00 +0100

Kada si u stanju da zaleprsas nesmetano...

Ako nešto krcne dok su ti misli u potpunosti odsutne

Ispru�i vrat još više,
tamo gore,
dok se nerazlije prvi oblak.

Krckanjem si oslobodio uko�eni �etvrti pršljen,
zavoleo si sebe i nebesko plavo.

Oslobodio tereta koji ti se svaljivao na ramena.

Ispravi se...

Ta ve�ba se zove
duševna gimnastika.
Srce je samo simbol
sposobnosti da se prilagodi i zavoli
taj ose�aj.

AMNEZIJA?

Tue, 28 Dec 2010 15:28:00 +0100

Da li se mi poznajemo?

Ponedeljak je.

Café u poslovnom centru grada u jutarnjim satima.

Napolju duva ja�i vetar i raznosi hiljade kapi kiše na sve strane.

On pije kafu, a ona re�e srce olovke.

Sedeli su za stolovima na rastojanju od nekih 230 cm(i mo�da) na dve u potpunostri razli�ite polazne ta�ke.

Jedanog je štedeo �ivot u lako�i postojanja, a nju je gurao u nekakve pukotine, provalije i rupe.

Duša mu je bila na mestu...a njoj raštrkana i polomljena na nevidljive �estice rasprštene po etru, i to poslednjih par meseci.

Zapazila je pertele na njegovim cipelama koje su se njihale u vazduhu prate�i ritam stopala i palca dok je ona vešto iscrtavala skicu cipele koje je usnila pre pet sati osluškuju�i ritam koji joj se u�inio privla�nim. Susreli su im se pogledi i ona mu se nasmešila odsutno.

Brzim pogledom na drugu stranu, pokušala je da zadrzi san. Bojala se da �e joj izbledeti linaje i boje elegantne cipele. Precizno se�anje na oblik štikle je ve� po�eo da jenjava i sklopila je kapke tra�e�i poluizbledelu sliku. Te vrlo jedinstvene i originalne linaje su joj bile jako bitne za narednu prezentaciju u firmi gde je po�ela da radi prošlog petka.

Prišao je dok je njena ruka spretno klizila po beloj salveti bore�i se sa poslednjim crtama se�anja.

�ini mi se da se poznajemo, re�e.

Nezainteresovano mu je uzvratila da se vara, iako joj je srce lupalo kao ludo.

Kroz odškrinuti prozor dunuo je vetar i odkotrljao crvenu olovku na pod. Sagla se i videla da znati�eljni šarmantni neznanac nosi maskulin varijantu istih cipela koje je sanjala.

Siguran sam da se poznajemo, osmešio se i prodorno pogledao svojim zelenim o�ima survaju�i se u njenu dušu.

Mislim da se varate, uplašeno je izgovorila dok se borila sa rasaznavanjem razlike jave i sna. Desnom rukom je prinela rub šoljice kafe ka usnama.

Za�uo se glasan prasak o sto. Kafa se razlila po njenoj skici, a u ruci joj je ostala drška.

Nervozno se izvinula, izletela na ulicu i u�urbanim korakom krenula ka svojoj kancelariji.

Tog popodneva je u obli�njem parku sela na klupu. Nije joj smetalo što je i dalje bila pomalo mokra od prepodnevnog pljuska. Zazvonio joj je telefon. Kopaju�i po tašni naletela je na par pertli.

Razvukle su se u identi�ni osmeh stranca iz cafe-a.

PISMONOSA

Tue, 14 Dec 2010 17:56:00 +0100

I tako ti je namera propala...

nisi mogao �uti uzvišenu muziku.

Tvoja ljubavnica je pala u trans

svakodnevnog ponašanja.

Novac je našao po�asno mesto

na tvojoj sve bogatijoj trpezi

i ivica grada je opet postala tvoj dom.

Pomerila sam se u stranu razumno

pre nego sto si poslao izaslanika

da mi ka�e da nisam više potrebna.

Ostavila sam te za drugu gladnu �enu

koja je na mene �ekala celo detinjstvo

kao što si ti nekada.

Sada ti donosim vesti o �istom ozonu

i kazaljkama koje poklopljene stoje

onako kako smo ih ostavili

pošto se mehanizam raspao na delove

apstraktnih oblika i boja.

Donosim ti vesti o promeni.

I vetru sa juga.

USNULI PATULJAK

Tue, 30 Nov 2010 17:19:00 +0100

Patuljak sam na zemlji a i medu oblacima.

Plutam u vatri i gorim, u moru.

Gde je ta Zemlja, a gde, covek?

Od cetvrte dimenzije sve je to nesto sasvim drugacije.

Mozda me ovde obmanjuje nekakav prostor.

Mozda me je ipak samo vreme osudilo na vreme,

ogranicenu carobnu varku?

Sanjam cesto Mesec i sanjam svoje oci koje ga gledaju.

I nize se niz obraze u svom punom sjaju.

Sanjao sam i vece i jutro tog prvog dana.

Sanjao sam i geometriju.

Ta�ku, liniju, ravan i zapreminu.

Sanjao sam crno, belo i crveno.

Sanjao sam svoje mastovito detinjstvo.

I tog patuljka u kuli od peska na obali okeana.

Sanjao sam geografske karte, kraljevstva i onaj dvoboj sa prvim zracima Sunca.

Sanjao sam nezamisliv bol i rane.

I svoj mac.

Sanjao sam viteza u celicnom oklopu na crnom konju.

Nosio je crveni stit. Nisam siguran da mu je te boje ili

je posusena razmazana krv u pitanju.

I sa druge strane je pustinjak, na belom konju

u lanenim haljama, sa turbanom, prekrivenog lica.

Usunjao sam se u maleni izrez oko njegovih ociju.

Blejsnulo je pustinjsko sunce i oci boje ambera.

I mrak sa svetlucavim zvezdama nekog nepoznatog univerzuma.

I jucerasnji dan sam sanjao.

Mozda nisam imao juce, mozda se nisam jos ni rodio.

Malo mi je hladno i malo me je strah.

Tek sada sam uvideo koliko sam sicusan...

Na Sredozemnom je noc.

Nastavicu da sanjam razgolicenu veru.

I istinu, u potpunosti samu.

Napustenu, ali u vrlo seksi pozi.

Na njima dvema je sve tako van pameti i logike.

...

Evolucija nije pogresila. Svakom je udelila mesto i ulogu.

TACKA NA SEVERU

Wed, 24 Nov 2010 14:28:00 +0100

Vidiš li de�ko, onu ta�ku
skroz, gore na severu?
Tu, baš tu, bih od sutra odpo�eo svoj novi �ivot
i �iveo bih ga kao da sam se ju�e rodio,
skroz nevino i �isto,
i ne bih obra�ao pa�nju ni na majku, ni oca,
ni sestru, a ni brata.
Vaspita�ica u obdaništu bih se trudila uzaludno,
a u�iteljica u školi bi me izbacila
još prvog dana, tvrde�i da sam nesposoban za najobi�nije
društvene zadatke i da sam omanuo u najprostijoj
ljudskoj komunikaciji i iskazivanju o�ekivanih ose�anja.
Ah da, i da sam
previše detinjast i nezreo.

�udila bi se kako sam uspeo da pro�em test i upišem
u prvi razred...�alila roditeljima kako sam nezainteresovan
u nauci odrastanja i prihvatanju osnovnih pravila.

Niko ne bih uspeo da mi uprlja moju de�iju dušu i maštu,
unutrašnju �isto�u u nevinosti postojanja.

A verovatno bi se trudili svim snagama, kao što ve� jesu.
I ja bih se odlu�no odupirao iz petinih �ila da sa�uvam to
dete u sebi. Ne bih posustao, kao što ve� jednom jesam.

Samo, kada bih se još do�epao te ta�ke na severu,
de�ko moj...samo kad bih...

KORAK ISPRED

Tue, 02 Nov 2010 19:51:00 +0100

Bio je uvek korak ispred mene. Rušio mi planove, krao snove. Odbacivao ideje poput opušaka, pre nego bi postale opušci. Ono što sam ja znao, on je znao bolje. Ono što sam radio, radio je bolje. Moji napori su bivali svakim trenom uzaludniji.

Dozvoljavao mi je slobode tek onoliko koliko je bilo dovoljno da ne pomislim da je zaista imam. Nadzirao me je taman toliko da ne pomislim da nešto vredim. Vidjao sam ga na naj�udnijim mestima. Kada bih pokušao da se izolujem, kada sam ve� postao svestan da ne mogu izma�i ni na koji na�in, uvidevši besmislenost svojih akcija, što zamišljenih što poduzetih, nalazio je na�in da me izvu�e iz ljušture. Pokrene. Da bi zadovoljio svoju svrhu. Tada je uvidjao da sam po�eo da igram igru protivno pravilima. Vra�ao je sistem u poredak, iznova i iznova.

Sreli smo se, više puta, odvojivši vremena jedan za drugog, tek onoliko koliko je potrebno. Nismo nista govorili, tek zureli ni u šta. Jednostavno bi ustao i udaljio se. Ne predaleko.

Razmišljao sam o manevru koji bi me udaljio od njega jednom zasvagda. �itao mi je misli, pomerao vreme, skrnavio prostor, i eventualne alatke (jer svi smo mi neciji alat) bi uništavao do mere neprepoznatljivosti. Tada mi nije ostajalo ništa drugo do da odbacim svaku pomisao udaljavanja.

Kada sam se nalazio u stanju duševnog rastrojstva, vra�ao bi me u relativno stanje ravnote�e. Kada bih pokušao da trgujem svojim emocijama, kupovao bi ih na rasprodaji i pre same prodaje. Kada bih pokušao da trgujem tu�jim emocijama, on bi im podizao cenu do neslu�enih granica. Kada nisam pokušavao ništa, davao mi je nadu veliku poput zrna peska, uo�ljivu kao i to zrno u pustinji. Neprebrojni momenti u traganju za istim behu u društvu sa njim, a da ga nisam uspeo ni videti.

Jednom sam uspeo da ga upitam zbog �ega sve to radi, a da nisam imao utisak da je pitanje upu�eno meni samom.

"Izvini, izgubio sam te na trenutak. Mo�es li da ponoviš?"

Kao i uvek, dobar… PostMuartem.mojblog.rs

DAVITELJ

Thu, 28 Oct 2010 18:17:00 +0200

Pomišljaš li nekad koliko, i da li si �iv?
Osetiš li se (po)nekad da si eventualno mnogo sigurnji nego što realno jesi
ili �ak mrzovoljniji za ONE prilike koje ti se ukazuju?
Neki ka�u da ti ONE prilike retko, i samo par puta u �ivotu pokucaju na vrata.
Pustiš ih da pro�u mimo tebe.
Prolaze mašu�i. Zovu. Cvile.
Mahneš i ti, pa dodaš jedno glasno “ovog puta, ne”.

Onako, iz srca.
Iz celokupne snage duše.
I kasnije realizuješ da je to ipak, bilo nešto
bitno ali ne toliko da ti bude �ao što nisi zgrabio TU priliku.
Naprotiv, mnogo ti je ustvari, ovako, dobro.
Govorili su ti srce i duša.
Vikali, iz sve snage. Dobronamerno.

Kakve bre ONE prilike?

Najve�a je baš ta, da �uješ ono dvoje kako ti
pri�aju, šapu�u, vode, usmeravaju.
Takve prilike, mi ljudi, izbegavamo.

Šutneš strah u dupe ili ga uhvatiš za gušu.
Bolje ti njega, nego on tebe da davi.

IPAK, PU� SA KU�ICOM

Sun, 24 Oct 2010 16:08:00 +0200

Dok su neki uporno vršljali po mojoj opustošenoj duši, kako su tvrdili, ja sam sedeo �vrsto podupiru�i se na svoje iskonske osnove. One nisu izmišljene. Nisu umišljene, ni naivno dodate.

One su jednostavno, date. Bre!

---> Dok se zamaraju da me razuvere i besprekorno dodaju nepotrebno izmišljene vrednosti tananih osnova sa kojima sam davno prestao da se poredim i da ih vagam, nemaju�i vremena za gubljenje vremena ponizno mrmljaju�i mantru sopstvenog rastere�enja, lepršaju�i igrom duginih boja, kušaju�i kap po kap sa naj�istijih izvora, u�u�ren duboko u sopstvenoj duši po ceni toga da i �esto (pro)gutam sopstveni mrak...

zašti�en u zavojima sopstvene ku�ice...

bore�i se da udahnem po koji zrak svetlosti koji mi je (uvek) dao mogu�nost da pre�ivim i nastavim sopstvenim tempom ka tamo negde gde je pu� dostojan pu�eve egzistencije bez predasruda i ve�ite �albe nekih tamo kornja�a i ze�eva...

I tako...kušaju�i red slatkog, pa gorkog i kiselog, kako to ve� pristoji jednoj obi�noj pu�evoj egzistenciji...pristojnoj duši, (pre)punoj pu�evih vrednosti ne dele�i ih sa drugima, znaju�i besmislenog tog �ina...zahvalan za tako lepu kreaciju...

...sopstvenu ku�icu.

ITD ITD

Mon, 24 Aug 2009 01:00:00 +0200

AAA

Tue, 18 Aug 2009 01:23:00 +0200

Apsurdno je videti i �utati.

Apsurdno mamiti, pa ignorisati.

Voleti, a ne znati to pokazati.

Tada, još apsurdnije je pokušati maziti.

A Cica Maca, kako ode tako zna i da se vrati.

A tajming? Ponekad se upita.

Kako ode, tako se i vrati.

Kako se vrati, isto tako i ode.

I ostane samo apsolutno apsurdna apstinencija.

Dobro. Ostalo je nešto. I još i jedna pesma

SMAJL BEJBI SMAJL

Sun, 16 Aug 2009 14:35:00 +0200

Ljubitelj sam minimalisti�kih linija i tradicije.

Ovi novi smajliji ovako “savršeni” su me bacili skroz u bedak. Ne zato što sad tu su, dobro je to, ako je svima veselo i to, nego, zato što su se svi oni divni i staromodni, u jednostavnim linijicama i ta�kicama od dana uvo�enja ovih novih, naknadno pretvorili u vrti�! Ili cirkus. Ili tinejd� dnevnik?

Kad otvorim ovaj svoj blog, prepad. Da sam znala da �e se ovo desiti ne bih nikada naka�ila ni jedan jedini! Dammit!

Eto,samo sam to htela da ka�em.

p.s. I ima da ih sve zamenim. Samo da se prona�e još malo strpljenja i volje, ka�em.

USAMLJENI VUK

Thu, 06 Aug 2009 22:46:00 +0200

Otišao si sam, kako si i došao.

Dubok pogled u o�i, zbogom, i

okretanje le�a na drugu stranu.

Tipi�an, tvoj gest.

Ka�u mi danas, da sam pri rastanku prošli put u kuhinji tiho

dodala da te verovatno poslednji put vidim.

Ja se toga ne se�am.

Pri�ali su mi, da si ti, kada si bio poslednji put kod �erke

rekao da je to bila tvoja poslednja poseta.

Na moj pokušaj pre par meseci da �ujem nešto od tebe na tu temu,

odgovorio si mi �utanjem.

Nadam se, da �eš od danas imati više mogu�nosti i za po koji razgovor usamljeni �ove�e.

Ako �eliš i mo�eš, svrati i do mene.

Reci bilo šta.

Vrata su uvek otvorena.

Ako nisi do sada našao spokoj i mir, nadam se, da ga od danas imaš.

Po�ivaj u njemu.

I �arli koga si toliko voleo ka�e the end

SAMO ZVUK

Mon, 03 Aug 2009 15:13:00 +0200

�ekali smo se dok nisu naišla i zaobišla nas sva naša vremena.

Tada, kada su boje po�ele da se gube i

kada ostao samo je, zvuk.

Jedini glavni akter u odlu�uju�oj ulozi.

Koliko kasniš? Kao i uvek, previše.

Pojavljuješ se iza �oška i zauzimaš baš taj sto.

Da li �e to biti isti izbori?

Zaboravila sam �elju, kastanjete i one min�uše, jestive.

Jarko crvene trešnje.

A ti, u koridi svojih unutrašnjih preslišavanja, gitaru.

AKROBATE NA ZIDU-NAOPA�KE

Fri, 10 Jul 2009 13:08:00 +0200

Provalnik se ušunjao u moj svet

Provalio u njega. Bez najave!

Ako ti se desi da ti tako neko u�e u te tvoje tajne odaje…šta ti preostaje drugo, nego da ga izbaciš? Ili mo�da i pokušaš d(r)amski da zamoliš…gledaju�i direktno u o�i.

Bez trzaja na usni. I prstu.

A kada ostavi tragove po zidovima unutrašnjim i onim spoljnim, i ipak uspe da ti ukrade osmeh i suzu i to istovremeno, pa �onglira sa njima kao…ma ispostavi se da je pravi pravcati akrobata, profi- provalnik!

Do�e ti da zapevaš pesmu, a mozda i zapla�eš. Kao klovn.

I opet se savršeno uskladite, svako u svojoj nadprirodno aran�iranoj ulozi.

Nastala scena ispada svakako, skoro, pa savršena.

Savršeno smešna. Do suza.

Tad nije ni bitno da li su te suze slane, slatke, gorke ili kisele

Ni da li bole, ili samo krase lice jure�i jedna drugu.

Tad nije ni bitno, da li ti je, i kako ti je.

A onda se trgneš i prisetiš da je to radnja-tipi�na, ma provalni�ka.

Nije pozvan.

Ne mo�e ni to da bude svako tek tako. Akrobata provalnik-sa svim tim silnim trikovima koje spretno izvla�i iz (kratkih) rukava. I uvek �onglira na beskrajno tananoj �ici. Svojoj i mojoj. Sa šeširom na glavi. A tek sa njim, šta sve zna da izvede!

Zapa�aju�i fore i trikove po�eh i ja da se tajno šunjam u tim obi�enim prostorijama i prostranstvima. Sa i bez, zidova. Zavirim ima li i dalje šu�murastih o�iju sa oštrim pogeldom i primetim tragove na nekim od zidova i na irisu. Pa onda jedan pogled iznutra. Naopa�ke.

U jednoj ruci osmeh. U drugoj suza. I opet krenem. Malo promenim redosled. Naopa�ke.

Kada osetim miris jedan jedini najjedinstveniji na ovom svetu, onda obrišem sa zidova tu jednu usamljenu suzu. Magi�nom rukavicom. I ostane samo osmeh. Razvu�en i lep. Namazan crvenim karminom. Na ivicama pomalo trapavo razmazan. Naopa�ke.

I uspem da ukradem nekako i ja njemu osmeh.

Provalnik postadoh i ja. Ne samo to. I lopov!!!

Dok se ne uve�baš u zanatu provalni�kom, svaki trag te u po�etku odaje. Primeti se svaki korak, pa pokret, pa �elja. I misao. Vremenom se uve�baš da u�eš i iza�eš na prstima, bez ostavljnog traga. Ponekad i ostaviš po neki. Na primer, jednu rukavicu. Belu.

Takav je valjda �ivot akrobata. Ili beše ma�ioni�ara? Lopova?

Asesina sa predumišljajem?

A nejga otkriva jedan neizbrisiv trag.

Miris.

A mene to razoru�a i ipak zbuni.

Svaki put.

TE�I ILI BITI

Thu, 02 Jul 2009 15:46:00 +0200

Ponavljam onaj niz belih dana i crnih no�i

(u najprijajtnijoj samo�i)

koji su voleli, pevali i �itali

i trpeli strah i nadu

u mo�i internih saznanja

bez motiva, straha i postojanja u reali,

š�u�urena u onom �istom, de�ijem ja.

Danju.

A opet, mo�da ipak pobe�uje ono drugo,

tajno ja, �iji sam varljivi, no�as, is�ezli lik

ispitivala u odrazu bez imalo spokoja mra�nom, pulsiraju�em nebu,

na�i�kano milionima svetlucavih postoje�ih i davno nestalih

zvezda. (tela, �ije postojanje je mo�da samo, da ubla�i apetit i razdraganu glad, jednoj crnoj rupi, u kojoj ne postoji vreme?)

No�u.

Kakav ose�aj je samo, nestati (ili postojati?) tamo, negde, gde ne postoji vreme?

Ne plašim se re�i ne postoji, iako nije logi�no.

Mada, logika, da li je, i koliko, bitna je?

Mo�da �u sa one strane smtri

znati jesam li bila re� ili neko

ili samo tren i �estica u beskrajnom nizu

poprili�no si�ušnih, uobi�ajnih, i ustajalih kosmi�kih doga�aja

o kojima i dalje nemam pojma.

I o kojima nikada ne�u, ništa,(sa)znati.

A mo�da smrt, to n e p o z n a to ipak pru�a sve (najlogi�nije) odgovore… samo, o tim odgovorima više nikada ne mo�emo da prozborimo?

Ipak bih prvo, da upoznam što više tajni �ivota.

Za ovo drugo ima vremena. (samo ne znam kog, i �ijeg)

Reko´ �isto opet da se odlu�im za pravi redosled.

Zna�i ono staro: Idemoooo redom.

Red slatkog, kiselog, pa gorkog.

Red gorkog, slatkog, pa malo kiselog - pokisnutog.

Onda sunce, pa dan i no�. Crno i belo.

(khm kah knham A izme�u, ne predaju�i se dualnostima, tek tako?)

I ne, nije nam tako su�eno i niko te tu ne pita:

A koji ukus (ili boju) (naj)više voliš?

Sometimes I just want to ringišpiel.

NAPU�TENI

Sat, 27 Jun 2009 14:56:00 +0200

Dug je njihov put, dug, dok �ekaju…i strpljivo, �ekaju.

Svaki posetioc zna�i mogu�nost za novu sudbinu. Nadam se, bolju.

Pokušala sam da radim kao dobrovoljac na ovom tu�nom mestu, i ostala du�e od šest meseci. Priznajem, nisam izdr�ala više. Nije zbog minimalnih i vrlo loših uslova koje ovo mesto pru�a ovim jadnim stvorenjima, ve� zbog unutrašnjog gneva prouzrokovanog idiotlucima nesavesnih, neodgovornih, �ivotinja - dvonošca.

Na nekom kursu pre neki dan, �ena pored mene pita nas 12tak da li bi neko da uzme malo štene? Na to pitanje su samo po�ele da mi naviru slike i pro�ivljene traume, radivši kao dobrovoljac u domu za napuštene �ivotinje.

U ovom delu Španije ve�ina ljudi i dalje pravi jasnu razliku. �ovek je �ovek, a �ivotinja - �ivotinja. Uglavnom, pas slu�i kao �uvar u dvorištu ili za lov. One urbanije ideje o njihovom odr�avanju nisu baš zastupljene. I to bi bilo mo�da opravdano, tako kako je, da u poslednjih par godina ne postaje sve ja�a posebna vrsta masovnog praktikovanja „ljudi“ koji uzimaju naj�eš�e štenad za decu, kao eto, �ive igra�ke. Kada se klinci dovoljno “izigraju i zadovolje”, psi�i završe na ulici. Postoje �ak i “odgovornije” porodice koje dr�e psa du�e vreme i svoj odlazak na odmor i brigu o tom stvorenju reše jednostavno: otovre, izbace i zalupe. Završiti ovde kao pas na ulici je pakao. Nesnošljive temperature doprinose neverovatnom mu�enju i gorem, nego onom takozvanom “pse�em na�inu �ivota i smrti”.

Postoji i podvrsta dvono�aca koji imaju psa, ta-j ne �uva. Ta-j ne izlazi u šetnju. Tom se dá voda i hrana kada se gazda seti, i ta-j je na lancu na krovu ku�e. Nema veze što pe�e po ceo dan 40C, više meseci godišnje. I tako ceo pse�i �ivot. Da. Ako uspeju. Se�am se da su “avlijski dzukci” po selima i manjim mestima u Srbiji imali bar ku�icu. Zaslu�eno, jednostavno. Minimalno. Skelpanu takvu kakva je, ali su imali nešto nad glavom.

Prihvatilište je pre mog odlaska brojalo 120 primljenih, gde prakti�no ustvari, treba i mo�e da ih bude 50.

Ispostavilo se da vlasnik koji �ivi na tom projektu koristi ve�inu primljenih donacija za sopstveni �ivot, tj smrt. Provla�e�i kroz nozdrve, redovno beli prah.

Teškog srca smo nas tri bile prinu�ene na odlazak. Ose�aj nemo�i nas je dotukao. Ostao je sam i napušten u prihvatilištu. Kao i oni.

O ovim jadnim i krajnje tu�nim sudbinama ne bih u detalje.

Pogledajte o�i. One ka�u više od hiljadu re�i.

Broken homes…