Patuljak sam na zemlji a i medu oblacima.
Plutam u vatri i gorim, u moru.
Gde je ta Zemlja, a gde, covek?
Od cetvrte dimenzije sve je to nesto sasvim drugacije.
Mozda me ovde obmanjuje nekakav prostor.
Mozda me je ipak samo vreme osudilo na vreme,
ogranicenu carobnu varku?
Sanjam cesto Mesec i sanjam svoje oci koje ga gledaju.
I nize se niz obraze u svom punom sjaju.
Sanjao sam i vece i jutro tog prvog dana.
Sanjao sam i geometriju.
Tačku, liniju, ravan i zapreminu.
Sanjao sam crno, belo i crveno.
Sanjao sam svoje mastovito detinjstvo.
I tog patuljka u kuli od peska na obali okeana.
Sanjao sam geografske karte, kraljevstva i onaj dvoboj sa prvim zracima Sunca.
Sanjao sam nezamisliv bol i rane.
I svoj mac.
Sanjao sam viteza u celicnom oklopu na crnom konju.
Nosio je crveni stit. Nisam siguran da mu je te boje ili
je posusena razmazana krv u pitanju.
I sa druge strane je pustinjak, na belom konju
u lanenim haljama, sa turbanom, prekrivenog lica.
Usunjao sam se u maleni izrez oko njegovih ociju.
Blejsnulo je pustinjsko sunce i oci boje ambera.
I mrak sa svetlucavim zvezdama nekog nepoznatog univerzuma.
I jucerasnji dan sam sanjao.
Mozda nisam imao juce, mozda se nisam jos ni rodio.
Malo mi je hladno i malo me je strah.
Tek sada sam uvideo koliko sam sicusan...
Na Sredozemnom je noc.
Nastavicu da sanjam razgolicenu veru.
I istinu, u potpunosti samu.
Napustenu, ali u vrlo seksi pozi.
Na njima dvema je sve tako van pameti i logike.
...
Evolucija nije pogresila. Svakom je udelila mesto i ulogu.
Contact: ansia.dentro@yahoo.com
