TV U BOJI

-„Ne možemo živeti bez drugih ljudi“

Iskreno…zar bez nekih uplašenih bljutavih kreatura koje se njišu i tek tako pa i ubrzano dišu  te neki čak i nazvaju čovekom, zar život moj i tvoj, bez njih takvih, ipak, ne bi bio lakši? Mislim, lepši. Mislim bolji?

Dosadniji, kazes a?

Nije ogorčenost nikakva u pitanju. Ni sud. Samo konstatacija na viđeno, proživljeno. Koliko puta na dan ti se desi da jednostavno vidiš da ne funkcioniše? On-ona kao svesno zivo biće. Jednostavno ne. Samo forma i glupost. Zajeb kombinacija. A gledate se više sati na dan?

I ti onda? Šta radiš? (sa sobom)

Do kojih granica ideš? Sa sobom? Sa njim, njom? Gde staješ? Zašto i kako staješ, prvazilaziš? Kako kočiš? Koji ti je cilj?

Ugrožavaš li druge, ciljajući na ostvarivanje svojih ciljeva? Zar nismo svi u čuvenoj obmani zvanoj tražim, menjam, dodajem, oduzimam, kupujem, prodajem?

Izgubio si iskrenost, kažeš? Zvuči kao automatska laž.

Ili si beše rekao ustvari:

“Izgubio sam laž, iskreno ti kazem!”

-Čujem: Jedni nam stvaraju, a drugi rešavaju probleme.

Ko su drugi? Ko si ti?

Znaš li precizno i jasno da rasaznaš onu čuvenu granicu šta i ko si, od one šta i ko bi želeo da budeš, ali nisi? Jasno vidiš i znaš? I koliko je to bitno? I kada?

Čuješ razum, bar u o n o m trenutku “izgubio sam laž najiskrenije ti kazem” malo-veliko jedinstveno biće?

-Spasite nekoga, dodaju.

Počni od sebe. Inače kako ćes da spasiš, drugačije? Kažeš ego. Zdrav ego, dodajem. Opstanak.

-“Unesite u monotoniju i mrtvilo nečijeg života malo svoje neozbiljnosti i lošeg ukusa”.

Ako su neozbiljnost i loš ukus sa stilom...dobar izazov.

Ili bar u obliku najavljene mozgalice, molim. A i humor, recimo crni neki, bi došao u obzir.

-Pa kaže: “Morate imati neko, makar tajno mesto, gde ćete praviti gluposti.

Glupost je potrebna zdravlju.

Sloboda da se prave gluposti je zdrava privilegija za koju se sami morate izboriti”.

Eeeeee pa ovo je vest dana!!!Godine! Maaaa decenije!

Ššššššššššš gubi se slika, ton…aaaaaa....TV u boji odustaje i samo se još jednom čuje: Zdrava privilegija! Sloooboda. (iz)Boriti se.

A baba iz komsiluka viče: u koliko još sukoba i ratova sinko? Prosla sam ja...i pre nego što ta stigne da obrlati celu priču, trgne se neka druga sćućurena starica, bistrih očiju iz sna na verandi. Leto 2058.

Dubok pogled u more. U oblake. U slike. Velike i male.

Velika i mala.

Prošla sam i ja, kaze.