Dentro - BlogOye!

U ogledalu

U oku

U hodnicima duše

Znaš ono kad se ne primetiš samo u ogledalu,

već registruješ neku privlačnu moć, magnetnu rezonancu.

Pa se tako prosto zalepiš.

I ne, ne okrzneš se, površnim pogledom tek tako

kao što to najrađe uvek činiš, lenjo prolazeći

onim hodnicima sa velikim ogledalima.

Nekim slučajm, ovog puta staneš tako i ošines se samo,

jednim malo dubljim pogledom.

Pa onda kreneš polako.

I onda malo dalje. Primetiš da ti zenice pulsiraju.

Zagledaš.

Posmatraš linije, vidiš bezbroj najfinijih nijansi spektra,

recimo braon, za koje zapravo nisi znao ni da postoje.

I vidiš neobična prelamanja svetla i boja. Prostranstva.

I tu je i onaj sjaj za koji kažu da je ogledalo svesti. Duše.

Svetli.

Onom neobičnom svetlošću za koju intuitivno znaš da nije sa ovoga sveta.

Tu ti nije potrebno nikakvo naučno, a ni biološko objašnjenje

o molekularnim agregacijama fotoreceptora u jednoćelijskim organizmima.

Dovloljno ti je da znaš, prisutna je samo u očima živih.

U simbiozi si sa tim što svetli.

U oku si.

U duši,

u oku.

Duši.

Oku.

Komotno sćućuren u sebi.

Ako te nekim slučajem, onaj nagon natera

da kreneš u labirint ogledala duše,

početak je u posmatranju. Pogledaj.

Gledaj se.

Ogledaj.

Gle-daj.

Daj.

I kreni.

Pokucaj na ta vrata na koje si naleteo. Ona su linija. Start.

Ono ogledalo s´ leva?

Poput skenera indentifikuje prelamanja svetlosti oka i

intezit kojim si kucao na ona vrata.

I svest da povedeš, kao presudu o tome,

da li si krenuo u vrt ili oganj sopstvene duše.

I skoro nikada više pitati se nećeš kako je došlo do toga

da prestaneš da se prepoznaješ, ogledajući se?

Nećes više biti u rebusu.

Tvoje oči će same pričati o tome.

U OKU I OGLEDALIMA

AISNA

TU I TAMO

REČENO

ARHIVA

GOLICAJU

HANG ON

HOSTING