Kad sagore prskalice i kad se istope svece, kad se crvenim karminom, kao pecatima, overe stara prijateljstva i nove ljubavi, kad velika kazaljka, najzad, probusi balon ove luckaste kampanje, dakle-kad nam stigne ta neminovna 1976. godina i kad prestane pozoriste a pocne zivot, stanite pred ogledalo, stavite kaziprst desne ruke na slepoocnicu, viknite jako „tras!“ i ubijte u sebi sve staro, umorno, mrzovoljno i olinjalo. Slatko cete zaspati. A kad se probudite pokusajte da od NOVE napravite SRECNU godinu.

Ne zaboravite: necete samo docekati novu godinu, vec cete i ziveti u njoj.

U okviru priprema za docek, napravite neki red u sebi: pune su vam fioke raznih gluposti-glupih, nerealnih zelja, glupih uspomena, glupih dokaza o vasoj vaznosti, glupih zastarelih kombinacija...Prestanite da budete kolekcionar gluposti, pobacajete i zaboravite sve to, prasnjavo i uzeglo. Napravite mesta za nesto novije, zdravije i lepse.

Beograde, dobro jutro!

29.12.1976.

Zemlja.

Prastara je.

I svo znanje o njoj, je u njoj.

Belezi sve dogadaje od postanka vremena.

O vremenu pre vremena, ona govori malo,

i to jezikom koji jos niko nije razumeo.

Mozda se ponekad, neka retka tajna sifra otkrije.

Ali samo sicusni segmenti u kojima zemlja,

blato i lava cuvaju po neki od dogadaja.

Po(r)uke iz proslosti. Po(r)uke za buducnost?

Sedim malo pre u kuhinji. Ona prilazi, uvija se onako moćno kako samo to ona ume, prvo se vrhom njuškice, pa celim telom, očesa o sto. Sto se pomerio od naleta te sile. Izgledalo je kao da će da se prevrne. Zna se ko.

Priča puno i ZNA kako da dobije ono što želi. Ako joj nešto nije po ukusu, buni se. Ako joj nešto ne-odgovara, opet, se buni. Uglavnom kad nema sunca, ako je hladno u kuci i ako joj nije skroz čisto mestašce gde uredno izbacuje ono sto je popila i pojela.

Kad ti priča, gleda te u oči. Tako proodorno. Ako jos nisi navikao, moze lako da ti se desi da ti pomuti pamet. Izuzetno retko viđen šarm je u pitanju. Lično  je poznajem jako dobro. Živimo vec 9 godina zajedno. I uvek se tu nešto dešava samo da znaš...

Eto na primer najviše voli, da dođe u krilo kad sednem tako da kuckam nesto i to mi se tako nečujno uvali. Kada izgubim osećaj u nogama, tek tad realizujem! Tu je. Koliko samo postane teška kad se opusti. A majstorica je za opuštanje. Dobila sam skoro knjigu, lepu ilustrovanu, iz koje čovek moze da nauči kako da se opusti učeći od nje. Mačke.

Sijamske? Ne. Bilo koje.

Ova moja je sitna, pa tako krije godine. Kao prava dama. Madam Susu.  

Poreklom je iz Moskve. Kad sam došla po nju, troje mačića je  ležalo  u korpici onoj, kao za hleb. Žena ruskinja, od koje sam je nabavila zvala ju je slatkica. Kad sam provalila kako je samo trapavo izašla iz korpice i teturala se naokolo tražeci mama macu, spontano sam se vezala za nju-slatkicu. Sićušnu-najmanju.

Pricas joj-odgovori obavezno. Onda ja moram da listam rečnik i tražim prevod. Kad legnem, oće baš tu ispod pokrivača da se zavuče tik uz mene. Od kad joj je to zabranjeno, dolazi ujutro na vrata, pa se dere ko magarica. To umesto budilnika. Uvek u isto vreme. Čim otvorim vrata napada me, upliće mi se među stopala, levo-desno, a pri tom prrrrrr prr preeeede. Tako glaaaasno!!

Najviše voli da legne na leđa, sa sve četri u vis i tako da joj se mazi stomak. Kad je češkas u znak zahvalnosti liže šaku sa tim njenim hrapavim jezikom. Toliko je ta šmirgla gruba, prvo to mesto pocrveni, pa onda pocne i malo da bolucka. Ako sklonim ruku, onda me pogleda taaako direktno kao da oce da mi kaze nesto…??? Pravim se da ne razumem.

Gledam retko TV. Kad je upaljen sedne i ona, pa bulji i mrda glavom, gledjuci gde je to nesto potrčalo, nestalo. Ovde, na blogoye-u “se blogiramo” zajedno. Ona prati dok joj ne dosadi i onda zaspi. Na monitoru ponekad pustim animirane ribice da plivaju a ona se bas zanese. Prati  levo, desno.  Izraz ociju joj se skroz izmeni. I onda onako lenjoooo iiiispruuuuziii raširenu šapicu koju zna taaaako elegantno da uvrne. Zove je da se druze? Valjda. Lovac? Ne. Provereno. Jednom smo čak svi išli na izlet u predivnu finku. Na selu. Bilo i miševa. Ona ih je samo ispratila. Pogledom. Nikada me nije ogrebala u životu. Najviše uživa kad joj češkam šape. Na noge je navukla duge damske rukavice. Tamno braon. Prava elegancija!  

Ako je oteram ili joj nešto prebacim, onda sedne i pocne da grize nokte.  Mrzim taj zvuk.

Pala je jednom, sa drugog sprata. Ugruvala se i ništa više. Znaci ostalo jos šestJ

Nekad kad odputujem-baš me nema. Pre nego sto odem sedne mi uvek na kofer ili nervozno šeta poput tigra tamo-vamo. Kad se vratim opet, prvo sto učini sedne na kofer i jako mrnjauuuuuuce. I onda pobegne. Kao. Malo bi da se jurimo. Obavezno se buni i brbljeta nešto. U revoltu je po dva, tri, dana.

Njena promoćurnost i dosetljivost u odnosu na kuče koje imamo je za medalju! U svakoj situaciji.

A psić je bas kao pravi pas. Izuzetno ljubomorna na nju. Onda se kao u ringu "bore" i ume da bude zabavno. To najčesće rade kad je društvo u kući. Prvo se Susu bacaka, psić (iste su velicine)  je grize za dupe (sto li ne za gornji deo tela?) a ova to dozovoljava neko vreme. Onda je mi kao pozivamo u kontranapad. Najsmešniji je momenat kad krene u napad. Prava tigrica! Tad cak i izgleda kao da bi mogla da uvati i ponekog miša! A onda se zakači noktom o dlaku psića i trče tako. Ova bi da spasi živu glavu. A Susu kao čičak! Nikako da se oslobodi. Ma to treba videti uživo. Ne vredi ovako!

I da čuješ kako hrrrčččeeeee....

Ljubav je vatra

Ona sagori svakoga

Ona razoblici svakoga

Ona je opravdanje sveta

za njegovu nakaznost.

(Leonard Cohen)

Sta sam ja? Atomi

Sta su atomi? Otvoren prostor i tacke svetlosti.

Sta je brzina svetlosti? 300 000 km/sec.

Sta je sekunda? To zavisi od toga na kom si mestu u svemiru navio casovnik.

Bio jednom jedan znak na dlanu.

Desnom.

Imala ga je od rodenja.

Kad sam se rodlila

pojavio se slabo vidljiv,

na mom.

Isto desnom.

Tu, bas na istom mestu.

Imam ga.

Autenticna kopija.

Njen je nestao.

Oci su ti prodorne

Pokusavaju da me osakate

Stavljas svu svoju snagu

u oci

jer ne znas da budes heroj

Promasila si svoj ideal

Nije to heroj

vec tiranin

sto zudis da postanes

Zato je slabost

tvoja najprivlacnija osobina

Nemam planova za tebe

Tvoje opasne crne oci

upiljene u najblizu devojku

ili najblize ogledalo

dok ides puna nade

od zanimanja do zanimanja.

(Leonard Cohen)

Ili bese u Granadi?