“Otkud zna gde smo krenuli?
I vidi kako nas prati.
Tata, tata vozi brze”
Molecivim glasom rece devojcica
Vozio je, a ja zacudeno posmatrala
srebrnu kuglu presecenu tankim crnim oblakom kako juri za nama.
Kako nas samo vreba...
Ogledajuci se se o staklo prozora
planu odsjaj nasmejane Lune
u inace braon, uvek, gladnim, decijim ocima.
Ni oblak ti nemoze nista sapnuh joj tiho
|
Contact: ansia.dentro@yahoo.com
