Mladić je stajao na ivici parka, zagledan preko reke, u nebo, nije ništa video. Mislima je bio daleko, vraćao se na prošlo veče. Vrtelo se ponovo i ponovo i ponovo, kao na nekoj traci bez kraja.
Njegova devojka, rekla je da ga ne voli, hladno, bezosećajno, kako to samo žena koja ne voli, može.
-Ja nisam dovoljno dobra za tebe, možeš da nadjes bolju....okrutne reči, nekog kome nije stalo.
Prvi trenutak nije shvatio, nije verovao,objašnjavao je, da mu ne treba ni bolja ni gora, da samo nju voli. Preklinjao ju je da razmisli još jednom,molio, pretio....Srce mu je postajalo sve hladnije, probadala ga je BOL.
-Bićemo prijatelji...odrezala je.
-Prijatelji?...jeknuo je....prijatelji?..Kako biti prijatelj nekom ko je bio izvor tvoga života, razlog tvoga postojanja, nekog ko je bio u svakoj tvojoj misli, svakom damaru tvog srca? Nekom ko je bio drugo ti?
Otišla je i on sad stoji, tu, u parku, BOL ga razdire.Samo neko ko je voleo, može da zna kako se oseća, kad voljeno biće ode sa drugim. Njegova LJUBAV nije umrla, bila je živa u njemu, jaka kako i onog prvog dana kad je nastala. Kako se zadovoljiti sa LJUBAVlju u svom srcu, a znati da u njenom više ne stanuje.
NADA, ta večita NADA.....možda ipak....NADA ga je držala, nije mu dala da vidi istinu, ispunjavala mu je srce, grejala ga je ...NADA...
NADA, LJUBAV, BOL, emocije koje nas ispunjavaju, za koje se hvatamo, emocije koje su u nama.
Negde, daleko, u svemiru, jedna letilica uhvati čudne impulse: ispitati...nešto novo....nova planeta...nova intligencija....Bešumno su se spustili do mladića. Telepatski se povezali, nešto novo, nije život,... nije predmet... šta je to?... ispitati detaljno... emocije.... šta je to?
Uzeše emocije ljudima.
U momentu, ceo svet ostao je bez emocija BOL, LJUBAV, NADA...nestali su.
Haos, nestala je LJUBAV. Niko više nije patio, ali ni voleo. Bezizrazni ljudi radili su svoj posao, prolazili jedan pored drugog, i išli dalje ne osvrčući se. Momak bi odveo devojku na večeru, izlet, krevet, bilo je svejedno, ta, ili bilo koja druga, LJUBAV nije postojala.
BOL, nestala je emotivna, ona fizicka je ostala, ali BOL zbog izgubljenog dragog bića, nestala je. Ljudi su gubili svoje najdraže, prijatelj prijatelja, sestra brata, majka dete, ali BOL nije postojala.
NADA...i onda kad je sve bilo izgubljeno, kad je definitivno bio kraj, kad je sve bilo beznadezno, NADA je nestala.
Ljudi koji se više nisu nadali, izgubili su volju da rade, da se bore, nisu imali više planova za stvaranje, svet se polako zaustavljao....zahuktala užurbanost se gasila, svet je propadao, NADE nije bilo.
Bića iz svemira, zapitaše čoveka:
-Hoćeš li da ostavimo ovako, da ne osetiš više BOL za izgubljenom LJUBAVI ili da vratimo kako je bilo?
Mladić pomisli:Šta da odlučim? I onda....
Vratite nam naše emocije: ko nije osetio BOL, ne zna šta je LJUBAV. Ko ne oseti LJUBAV, taj ne zna šta je NADA. Ko ne oseti NADU taj, ne zna sta je ŽIVOT.
KO NIJE OSETIO BOL, LJUBAV, NADU, TAJ NIJE NI ŽIVEO
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
