4.
Viktor izlazi iz kupatila, okreće se, gleda po sobi. Gde mu je žena? Zvizduće, sprema se, sad će ona, tu je negde. Vreme prolazi. Već je pomalo nervozan. Gde se zadržala? Zove recepciju. Pomalo počinje da ga hvata panika. Koga da zove? Gde da je traži? Gde je mogla samo da nestane? Hoće da se ljuti na nju, ali neka zebnja uvlači se u njegovo srce. Ona ne bi otišla samo tako. Pa to je njihov medeni mesec.
Bolnica. Operaciona sala. Intervencija traje već satima. Najzad je gotovo. Hirurg izlazi umorno iz sale. Niko ne čeka ovog pacienta. Nikom ne mora da kaže istinu: teško da će praživeti, verovatno se neće probuditi iz kome.
Hotelska soba. Tara spava. U sred noći počinje oluja. Gromovi pucaju, munje paraju nebo, kiša lije, priroda urla. Tara drhti u krevetu, pokrila se preko glave, oči se šire kao u deteta. Na svaki udar groma njeno srce mahnito kuca. Vidi samo ruku sa bodežom kako steže vrat.
Ujutro, kao da nije ni bilo oluje. Tarin otac je zove, idu na ostrvo na Jezeru. Bleda, neispavana, Tara se žurno sprema. Zna da njen otac, uvek, hoće da bude u prvoj turi turista.
Ulaze u čamac, ima nelagodan osećaj dok rukom prevlači preko vode misleći o sinoćnim dogadjajima..Čamac pristaje na dok, izlaze i grupa turista kreće ka crkvici. Leptir poleće i Tara prati njegov let, spušta se na cvet. Ona prilazi, naginje se i na podu spazi prsten, uzima ga, prljav je od blata.
Sigurno neka bižuteruja, pomišlja i baca ga na dno svoje tašne. Šutira nogom neku cipelicu visokih potpetica koja pada u rupu. Tara kreće ka crkvici.
Nastaviće se...
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
