2.
Čamac. Dva muškarca se prepiru, veslaju ka ostrvcu. Čuje se samo kako vesla uranjaju u vodu. Tišina je skoro opipljiva. Mesec, kao da se trudi da osvetli svaki detalj.
-Mocarela,ti si lud. Zašto si je ubio?
-Ćuti, videla je previše. Samo je bila u pogrešno vreme na pogrešnom mestu.
-Tako je mlada, lepa!
-Više, ne.
Približavali su se ostrvcu, još samo da pristanu. Dotakli su obalu. Mocarela skoči, dohvati konopac i privuče čamac doku. Kompanjon mu je pomogao da telo iznese. Opušteno, imalo je tezinu. Mocarela ga uhvati ispod ruke, Kompanjon za noge.
-Sakrićemo ga do sutra, a onda, kad ne bude mesečine, sklonićemo je na neko sigurnije mesto.
-Naći će je turisti, sutra, već u prvoj turi.
-Moramo rizikovati.
Dovukli su je u obližnje grmlje, iskopali plitku rupu i unutra stavili leš.
-Donesi i torbe, naredi Mocarela.
Brzo su sve sakrili, torbe sa strane, nisu ni primetili da je prsten pao, još na doku, a sa strane i jedna cipela.
Trčeći su otišli do čamca, sad su veslali najbrže što su mogli. Na obali su privezali čamac i odjurili do kola.
-U motel, dreknu Mocarela.
Kompanjon, da, pun gas, kola potskočiše i pojuriše ka motelu na autoputu.
-Požuri, forsirao je, Mocarela.
Kompanjon, pojuri, izlete na autoput i TRAS! Ogromna hladnjača, jureći, prepreči im put.
Trenje metala o metal, škripa kočnica, vrisak, sve u istom trenutku, a onda...Tišina...
Hitna pomoć...Svetla....Jurnjava...Bolnica...
Policajac sastavlja izveštaj: jedan poginuo, jedan teško povredjen...kola uništena, bez dokumenta. Pronaći vlasnika kola. Indentifikovati povredjenog, mrtvog.
Reči na papiru, posao obavljen, a jedan čovečji život izgubljen.... drugi?.....
Nastaviće se!
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
