Zvrrrrrr....telefon!
-Šta radis? Mi planirali da svratimo večeras na čašicu razgovora!
-Može...šta drugo da kažem? I onda: "Juriš pešadija"!...Znam stanje u frizideru..i...živim u gradu...ništa nije problem...
Samoposluga. Još sa vrata primećujem neke sanduke,uzmuvanost, haos, ....uzdahnem i krenem da trpam u kolica. Jurim,... levom i desnom rukom ubacujem. Kraj!...izaberem jednu od dve kase koje rade,...ufff, zaboravila sam Tolstojev "Rat i mir", taman sam mogla da ga pročitam, dok ne dodjem na red....
Posle vremena, koje se ne da izmeriti....a i večnost...to je samo trenutak u trajanju....stižem do kase. Naravno traka...kako se baš uvek, potroši kad ja dodjem na red?
Ulećem u kuću: rerna, mikser,.... bežite mi svi sa očiju,i jurcam. Levom rukom mutim fil za tortu, desnom spremam gibanicu,nogom guram vrata rerne,...mikrotalasna...svi aparati koje imam su uključeni i rade punom parom. Ja u opštoj gužvi, okrećem prekidače, pritiskam "dugmiće"
Što je lako biti savremena domacica!
Upsss...šta je sad? Struja!...Izdajnica..."kuršlus"....
Skidam kecelju domaćice, stavljam kapu električara...ura....struja...spasiteljka...
Električar, opet postaje domaćica.
Mikser...kvrc...
Promena uloge...Dobro, dobro, staviću odgovarajući osigurač...Kvrc...osigurač u stubištu...
Sve je posle dva sata bilo u potpunom redu.....
Torta koja je u rerni izgledala kao ogromna palačinka ili bolje reći kao NLO, završila je u djubretu, na opštu radost jednog ogromnog mačora...nova se već peče...sve dolazi u red!
Gledam na sat.
Juriš!...Kupatilo, oblačenje, kap parfema iza uha....
Zvrrr....gosti dolaze...
-Blago tebi, uvek si tako mirna i staložena, nikad neki problem..ja bih poludela da mi se neko iznenada najavi....cvrkuće jedna od mojih prijateljica.
Iznosim gibanicu, pitu sa mesom, šunku sir... pola zimnice kiseliša,... smešim se...
-Ma nije to ništa, jedino što je trebalo, izvaditi iz frizidera....sve sam imala u kuci....
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
