1.
Mesečina se razlivala Jezerom.To je bila jedna od onih noći, kada se priroda pokazuje u najlepšem svetlu.
Kasne večernje sate, narušavao je tek šum talasa o obalu, ili poneki udar turističkih brodica o drvenu obalu. Činilo se da ceo grad spava, da se baš niko ne kreće.
Ali nije bilo tako.Tri osobe koje će se sudbinski povezati, kretale su se.
Tara, mlada devojka, visoka, plava, zelenih očiju, grickala je kolače u Starom gradu, pričajući sa roditeljima. Doputovali su iz Beograda na odmor i koristili svaki trenutak da obidju okolinu. Već je bilo dosta kasno, spremali su se polako, za povratak u hotel. Dok je otac ispijao crno vino, ona je izašla ispred kafanice.
Mesečina je bila jaka, činilo se da je dan. Nagla se nad kamenu ogradu, zagledala u daljinu. Jezero je bljeskalo, na površini se video brodić. Tara se zagledala, golim okom mogla je da razazna tri prilike u čamcu, uzela je dvogled, radoznalo se pogledala.
U čamcu se nešto dogadjalo, dva muškarca i jedna žena. Žena je podizala ruke, kao da se brani, na momente se držala o ivicu čamca. Čovek, u majici plavo-belih pruga, u farmerkama, nagnuo se nad nju, stavivši joj ruke na vrat.
Dok je podizao ruke, Tara spazi na nadlaktici tetovažu: ruka drži nož skakavac-bodež, a iz bodeža nekoliko kapi kaplje.
Ruke su stiskale vrat, telo, mlade žene se grčilo, pokušavala je da skine ruke sa svog vrata. Noge su se trzale, udarala je o ivicu čamca, a onda se sve umirilo.
Čovek je obrisao znoj sa čela, pogledao po jezeru, a onda brzo prebacio preko leša neko ćebe.
Tara je nemo gledala. Držala je ruku na ustima da ne vrisne, dvogled joj je ispao iz ruke. Pomakla se korak nazad, kao da oni sa jezera mogu da je vide.
-Tara, polazimo, čuo se glas njenog oca. Sišla je, kola su krenula u hotel.
Nastaviće se!!
Ponekad novi dogadjaji samo su ponavljanje nečeg starog davno zaboravljenog
Blog Hostuje:
