Pitam se ponekad  ko sam? gde sam pošla?

Koga tražim? Da li sam negde došla?

Pitam se kad tvoje vidim crno oko

Zašto si se u srce zario duboko?

Poželim da srce bude kao kamen,

A ne da u njemu gori takav plamen

Mogu li osetiti stene, ledene i snežne

Ili  ću samo čuti tvoje reči nežne?

Ne želim da budem samo šumska vila

Niti da slobodi ja otsecem krila

Želim sreću, med i sve slasti

Želim plamen vulkana i strasti.

Dobro, dobro, znam, svi samo nesto žele i traže...neću više…do prve prilike….

Poglavice  lezi sad u hlad

Obećanje ja ću da ti dam

Pa makar želje ostale mi san....