FIFIKA 2

Fifika me probudio u 5 ujutro, u trenutku kad sam sanjala….to što sam sanjala...., povukao je čaršav zubima, sram ga bilo. Tako me je gledao onim tamnim vlažnim očima da nisam imala duše da ga oteram.Kišica, subota, vreme kao stvoreno za spavanje

I šta ću, navukla sam prvo šta mi je palo pod ruku,dobro nisam gola istrčala i krenula uz njegovo veselo lajanje(ne verujem da je komšijama bilo veselo, ima glas , ma, baš onako kako se zamišlja da pas treba da laje, da se svi isprepadaju). Već po stepenicama mu se pridružila pudlica sa trećeg sprata, ni manjeg psa ni većeg drekavca.

I tako kretosmo nas četvoro, pojma nemam gde, ali kretosmo gde nas odvedoše, oni veseli skaču, jure se, a meni oči, ne otvaraju se.

Komšiju vec čekaju  na klupi, neka ženska donela kafu u termosici, ja joj nisam bila opasna, jer je Fifika, samo zalajao na nju i pridružio se nekom vučjaku čiji gazda je pućkao lulu. Ne znam kako, ali svi su se nekako sakupili u ranu zoru orni za priču.Gazda me merka ispod oka, nešto popravlja na luli, gura prst i neke čačkalice, ono malo svežeg vazduha dobi miris, on kaže da je to mošus, ....meni je jaaako smrdilo...

Dobila sam milion saveta, koje nisam tražila, objašnjavala da Fifika nije moj, ali nije vredelo, svi su me pozdravili kao da je sigurno da ćemo se videti i popodne, i navečer,oko ponoći obavezno i sutra u cik zore.

Fifika se ponaša kao da je on gazda u kući. Ne dozvoljava da udje neko ko mu se ne dopada, laje da pobegne čovek, ne dopada mu se kako sam namestila stan, nego ga sredjuje po svom ukusu, što iziskuje primenu usisavača, i bacanje viška preostalih komadića u smeće, a moje papuče su mu trn u oku, zavuče se pod sto, zgrabi ih zubima i ne ispušta....ni slučajno neće da drema gde sam mu odredila nego kao neki tenk sedne meni na noge.

Ali priznajem...nedostajaće mi kad ode....