AnaM baštovanka
Rešila ja da se bavim baštenskim poslovima, to jest da sadim cveće, za povrće nemam mesta, mali mi stan...
Na slikama to izgleda mnogo lepo.
Cveće, rascvetano, svih boja smeši se Suncu. Sa terase maše prolaznicima. Dve fotelje i baštenska stolica za ljuljanje (ima da je kupim, pa makar je stavila u špajz), pa stočić sa kafom koja se puši. Na terasama ima i zelene trave, da se oči valjda odmore, samo golf što ne igraš na njima.
Kako ja imam terasu na koju može da stane jedino Liliputanac, i to da se iskosi, još je mračna, šanse za baštu na „ vašoj terasi“ kako pišu časopisi, su ravne nuli.
Šta da se radi, rešila ja da posadim cvet u dnevnoj sobi.
Kupila mu saksiju, i neku glupu zemlju koja ne zadržava vodu, nego sve izlazi napolje i razliva se po parketu.
Otišla sam u Deltu da kupim lukovicu, da ne kaže cvet da se nisam trudila.
Zavirivala sam pola sata šta da mu turim gore, a šta dole. Nabila sam ga i sad čekam. Svaki dan gvirim, cveta ni od korova. Lažem, korov iznikao, neka travuljina izbija kao da imam u kući koze pa treba da brste.
Pet dana ga čekam, kao da je filmska zvezda, puštam mu i muziku, on ništa. Da je bar pustio jedan list, da me obraduje, briga njega. Čekam ga još dva dana, a onda kupujem cvet u cvećari i ima da ga zabodem u zemlju.
Kad ja rešim da imam cvet u zemlji, ima da ga imam.
Postoji i druga varijanta, da i cvet i saksija izlete kroz prozor... ne bojte se... nije kaktus...
