Jedna od brljotina na današnji dan

Udje tip i traži Aspirin, a ja kao da sam na pijaci, hvalim robu:

-Hoćete li za cirkulaciju ili onaj posle operacije srca, ili za prehladu  sa C vitamninom, ili običan?

 On se predomišlja kao seoska mlada, ne odgovara mu, kao, nijedan.

Za to vreme, vidim ja svog Boška Boškovića, onaj drugi, zašao mi iza ledja i uzeo mobilni.

-Šta ćeš to?

-Mobilni!

-Kakav mobilni, vraćaj to. To je moje

-Sad je moj.

Gledam ja, da li je blesav, ili mu nešto drugo fali. Sva sreća ne uze mi mobilni sa svim brojevima koje se spremam već 100godina da prepišem, nego neki trć-prć. Prošlo bi mu  da mi nije uzeo i tašnu, kud je ostavih na recepturi. U tašni plata koja je zakasnila dva dana. Uhvatim ja tašnu za ručku. Vuče on, vučem i ja

-Pusti to

-Neću

Bezobraština jedna, nijedna, i tako povuci potegni, iščupasmo repu, nije nego pokidasmo tašnu.

 Mogla sam da ga zadavim.

 Kod mene osta kaijš, kod njega plata. Pomislih na ono jutarnje budjenje u ranu zoru, na sve ono što mi se podešavalo za petnest dana, i podigoh koleno. On vide moj pogled, moju rešenost i uhvati se kao ono fudbaleri kad se puca slobodan udarac… pa pobeže, a ja ostah na bojnom polju ponosno,  posle Pirove pobede, sa pocepanom tašnom