Sirene… sirene…

24.mart

Šal je lepršao na vetru, ona se smejala, divila bojama... zeleno...

Sirene... sirene... život je već suviše težak... ne može biti gore... nemoguće... sirene... zvuk koji para... probija... dopire do samog dna... nečovečnosti...

Noć... drhtanje, oštar prasak...  srce više i ne kuca... stislo se i samo čeka šta će se dogoditi. Svetlo... bljesak... sirene..

Jutro... plač bolesnog deteta... više ne zna šta je početak, šta kraj... dim štipa oči... dete plače... toplana je pogodjena... guši... sirene... dokle?

Ide sa dežurstva... umorna... bezvoljna... čekaju je u kući da im prinese čašu vode... Sirene... prasak... stakla pucaju... proganja je misao, da je i ona kriva za sve što se dogadja? Sigurno jeste, kad tako kažnjavaju...

Vreme šprolazi... sećanja ne blede... u nekoj drugoj zemlji... neka druga devojka stisnuta srca čeka... neko dete plače... sirene...

Dokle?