Заборављам
имена и лица, бројеве телефона
улице и кућне бројеве
инсерте из филмова
делове неких књига
Заборављам
много ствари
много људи
Али
НЕ ЗАБОРАВЉАМ
неке речи изговорене тако давно
и један осмех- најлепши на свету
целом
Produži dalje
Sada si sasvim blizu kraj mene
ja nisam više tamo na sceni
za tebe ja sam samo zvijezda
i ništa drugo nema u meni
Tebi je važno moje ime
da kažeš društvu
s njim sam bila
a ja sam običan
ko i drugi
i nisam onaj
o kom si snila
Produži dalje, produži dalje
idi od mene
jer još si dijete
u meni ima razočarenja
malo gorčine i puno sjete
Jer ja se isto
smijem i plačem
i imam dobre i loše strane
suviše pušim, pomalo pijem
imam vrline i imam mane
Sada me ostavi malo samog
okreni glavu na drugu stranu
obuci kaput, otvori vrata
polako kreni ka svome stanu
Zdravko Čolić
**********************************************
M....nisam u tebi gledala zvezdu, i znam tvoje vrline i tvoje mane...Znam da previše pušiš i previše piješ, i da si pun gorčine i pun sete....znam...i produžavam zbog svega dalje...
M....znam da sam dete....:( i zbog gorčine i zbog sete, i zbog svega što znam....produžavam dalje....
Čeznem da ti kažem najdublje reči
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem
tajnu svoju sali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.
Čeznem da ti kažem najvernije reči
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.
Čeznem da upotrebim najdragocenije reči
što imam za te; ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se
da nećeš nikada saznati šta je bol.
Čeznem da sedim mirno pored tebe;
ali se ne usuđujem; jer bi mi inače
srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako,
i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući
da bi ti to mogla učiniti.
Čeznem da te ostavim zauvek;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi
mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu
i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju
čine da je bol večito svež.
Tagore
)....haotične su i moje misli sada...ali samo je jedna jasna i samo jedna svetli- misao koja ka tebi leti.Tišina u meni, i oko mene poslednjih dana. Uhvatila me je letnja depresija, uhvatila me je i nostalgija za nekim prohujalim danima...i ćutim..Ne pišem " pravi " dnevnik, ne pišem ovaj-blog dnevnik...ne odgovaram na mejlove....
Pišem samo na poslu :))...a i tamo mi se dešava da kasnim, i da nemam koncentraciju.
Danas nisam ni bila na poslu. Uspavala sam se, i očajno me boli glava.
Verovatno mi je potreban odmor. Od svega.
A dešavanja i susreta..mali milion..jedva stižem da se odmorim ..i nema razloga da se ovako osećam usamljeno i prazno. Ali se ipak tako osećam...:(
Nadam se da će devet dana u Herceg Novom srediti sve. Idem 19.08.
Toliko za sada. Htela sam samo da se javim..da sam tu, da mi ovaj blog još uvek prija...nisam otišla sa njega.
Puno pozdrava svima :)
i miran san :)
Noc mi te duguje
Dolazi noc, gasi se dan,
a nocu sve se cuje
i svaka pjesma truje,
noc mi te duguje.
Nocni sam covjek,
nocas i dovjek... zbog tebe.
A sad za sve, cigana dva
jedan da zivot psuje,
drugi da povjeruje,
noc mi te duguje.
Takav sam covjek,
nocas i dovjek... zbog tebe.
Zbog tebe kucacu, lupacu ljudima na vrata,
budicu ulicu, pjevacu svima iz inata.
Recice: "Opet je popio,
Vidi ga kako se ubio,
opet je vrata poljubio."
A ja pijan, a nisam popio
ni kapi neka se cuje,
ni kapi ko da mi vjeruje?
A jesam ja rusvaj pravio,
pravio, evo ga, tu je,
jesam, jer noc mi te duguje.
Zdravko Colic
Jer kad ostaris
Jer kad ostaris
niko ne kuca na tvoja vrata
ni potok s ribama od srebra
ni mlado zdrijebe vlazna oka
ni jabuka u cvatu
niko
Samo ja kad ostaris
kao oblak u tvojoj kafi
doci cu u krombi kaputu
i cucu kad ti se moje ime omakne
i krene
polako sama od sebe
posljednja suza za mene
Jedan za drugim
vozovi polako prolaze
kao i obicno
stavices kacune u prozore
cini mi se da
mjesec ramazana pocinje
o pomalo je tuzno
kada ostaris
Bijelo Dugme
Smajli, po drugi put za kratko vreme prisutan u naslovu posta.
I...kada pomislim da je nestao, zauvek nestao, ON se javi, i ulepša noć...Mirnija sam i srećnija nego pre pola sata.
Eh...šta može da učini jedna obična pp...Čudo!
XY, HVALA NA TOM ČUDU! :)
I dalje živim u nadi da će ih biti još...mislim na čuda :)
Osećanja nisu bila toliko jaka.Zanos i želja da budem zaljubljena trajali su kratko.
Znam, povredila sam nečija osećanja. I žao mi je zbog toga.
Razum je pobedio osećanja.
ALI, sada se osećam potpuno slobodno. I sigurno.
Sreća je lepa samo dok se čeka...a kada dođe, znam da će biti ONA PRAVA i da će trajati.
Zauvek.
Ovog puta, to su bili samo zanos i želja da nekog volim...
Izgleda da sam se zaljubila.
Reči čekaju pravi trenutak, da krenu i pretvore se u pesmu, ili priču.
Sada ne postoje.
Postoje samo osećanja
i ona su lepa
i volela bih da traju....gif)
Petak. Oduvek je bio moj omiljeni dan u nedelji. Čarolija petka najbolje se oseća na radnom mestu.
Opuštena atmosfera. Rade se redovni poslovi, nema tenzije prisutne drugim danima.
Bezbrižno pijuckam kafu sa kolegom i koleginicom. Pričamo o deci, o plati, o odmoru...Smejem se vicevima koje kolega skoro da recituje :)
Radim, i to vrlo skoncentrisano. Zanimljivo, uvek sam petkom super skoncentrisana na posao.
U mini pauzi, " na blic " ulazim na net. Čitam poštu...nabacujem VELIKI OSMEH zbog jednog mejla.
Dobijam posle kritiku od moje drage zam.načelnice..ne zbog neta ( i ne zna da sam čitala mejl ) već zato što previše vremena provodim pored računara.
" Izađi malo, šetaj,popij kafu na drugom mestu, ne pored računara-previše radiš!! Petak je, zaboga !!!"
Slično razmišlja i načelnica. Definitivno, imam najbolje šefove, zamenike načelnika i načelnika :)))
Obično šefovi " teraju " zaposlene da rade...a mene kritikuju zbog preteranog rada. Neverovatno, zar ne?
Petak. Opuštena sam. Razmišljam o vikendu koji je ispred mene.
Prolazi lagano ovaj dan. Dan prepun tuge i sećanja.
Na današnji dan, pre trinaest godina ugasilo se umorno i bolesno telo mog predobrog oca.
Sećanja bole. Ne prestaju i nikada neće prestati.
Te sive nedelje prepune suza sećam se kao da se desila juče. Sećam se onih tužnih lica koja su me tešila. Sećam se da sam se osećala prazno, i bespomoćno. Izgubljeno. I danas, kada je prošlo trinaest godina, tako se osećam.
Prazno. Bespomoćno.
Tata je živeo za nas. Za mamu, i za nas dve....njegove male devojčice. Poklanjao nam je svu ljubav ovog sveta.
Nije dočekao da proslavi sa mnom moju prvu platu. Žao mi je...nije dočekao da vidi prvi osmeh malog patuljka, mog malog sestrića. Nije čuo ni prvu rečenicu malecke princeze..moje sestričine.
Nije ovde da me hrabri kada mi je teško. Nije ovde da se raduje mojim uspesima.
Otišao je prerano.
Boli činjenica da su njegovi poslednji dani bili strašni. Bolni, pre svega.
Nedostaje mi. MNOGO.
Ovaj post posvećujem njemu- mom tati, čoveku koji je svojom dobrotom, ljubavlju i pažnjom bojio u šarene boje duge moje detinjstvo, moju ranu mladost.
Lažu kad kažu da vreme leči sve.
Ovaj bol u meni nikada neće prestati..... Ljubav ostaje...
Ja sam ti drug kad loše krene, kad izdaju svi potraži mene, svetlo u mraku, tvoja sam sena za sva vremena.
Kopno u moru što uvek te čeka, vetar u zoru, kad presuši reka, zbog svega što je bilo - ja sam ti jedini drug.
Hajde pričaj mi, o svemu pričaj mi, zar su te ranili, zar su te slomili, ne boj se- priznaj mi, ja ću te braniti.
I kada te napuste svi, uz tebe ću ostati, zauvek ostati.
Ja sam ti drug, nek nema nas više, al tvoja sam krv, u zvezdama piše.
Nebo i zemlja, i svetlo i sena za sva vremena. Sve tvoje znam i sretno i tužno, dobro se pamti, a nestaje ružno. Zbog svega što je bilo- JA SAM TI JEDINI DRUG...
Jasna Zlokić
********************************
Tekst ove pesme nekada davno, davno, u nekom prošlom vremenu, dala sam jednoj osobi. Pokazao mi je kasnije da ga čuva, i da ga nosi u novčaniku, kao amajliju, za srećniji i lepši život.
Nedostaje mi danas. MNOGO mi nedostaje...
Bežim od sećanja, ne živi se od prošlosti, želim da živim u sadašnjosti....
Balada o prolaznosti
Kad lutali smo svijetom
kao raspršeno sjeme,
govorili smo sebi -
to je za neko vrijeme.
I ne znajuć’ da smo
na izgubljenom brodu
mi vikali smo: "Kopno!"
dok gledali smo vodu.
Kad ljubili smo kratko
u tuzi kišne noći,
govorili smo za se
da ljubav tek će doći.
Postavljali smo stvari,
ali opet ne za dugo.
Za sva smo mjesta rekli -
odredit ćemo drugo.
Kad rađala se sreća
i čekala je slava,
pomišljali smo opet -
to nije ona prava.
Kad prijatelja nema,
a dani idu sporo,
govorili smo za se
da vraćaju se skoro.
Gdje najviše smo dali
dobivali smo manje,
ali mislili smo - to je
tek privremeno stanje.
Kad gubili smo život,
govorili smo: "Neka"
i vjerovali čvrsto
da pravi tek nas čeka.
Putovali smo dalje
kad davno već smo stigli.
Tek počeli smo nešto,
a drugo već smo bili.
I ostali smo tako
kraj odlazeće vode,
nerazjašnjeni sasvim
i pomalo van mode.
U započetoj priči
u ljubavi bez traga,
jer svakoj smo se kući
približili do praga.
U privremenom redu
nekorištenih stvari
ni osjetili nismo
da sami smo, i stari.
Dok vjerovali još smo
da svaki put se mijenja,
mi rekli smo si zbogom
govoreć doviđenja.
Arsen Dedić
Grupa " S vremena na vreme " nekada davno je imala svoj hit. Pesmu koju volim, ali koja me ovih dana strašno rastužuje.
Moj svet
Svako vreme ostaje u sećanju vršnjaka svojih
kao vreme ludosti strahova i radosti
al' ono što mu daje sjaj
to je neko drugo vreme
Neprohodnim stazama išlo se u novo sutra
u ono magično što nikad nije konačno
u nama tinja isti žar
i ista pesma je u nama
Moj svet
čaroban i lep
sigurnost mi daje da nogom me vodi
moj svet čaroban i lep
sigurnost mi daje ja verujem u to
******************************
Moj svet, nekada čaroban i lep, lagano nestaje. Odlaze oni koji su mi nekada značili...svako na svoj način.
Danas sam saznala da jednog mog poznanika, prijatelja, više nema.
Tužna sam. Mnogo je ljudi zauvek otišlo iz mog života. MNOGO......
I retko čujem neke lepe vesti, prate me samo tužne.
Ništa više nije kao pre. Udaljila sam se od starih, stekla nove prijatelje. Na poslu je mnogo starih kolega otišlo. Ali, došle su nove kolege, mnoge od njih ne poznajem.
Ulica, nekada mirna i lepa, postaje bučna, prenaseljena. Srećem nova, nepoznata lica.
Svet se menja što je neminovno.
Ali, bole me promene, bole odlasci zauvek dragih ljudi.
Tužna sam.
- pesma koja mi se mnogo sviđa :)
Znam da ipak misliš da sam kriva ja za sve
I da moja sreća tvoju uzela je
Kako zbog mene nemaš sve što imam ja
I kako je tužna samo tvoja sudbina
A ne znaš da nisam ni ja sretna s njim
I kako se svako jutro sjetna probudim
Pa mi dođe da te još jednom pitam ja
Ima li nade za nas?
A čini mi se da bih i ja dao pola života svog
Da sam opet dušo samo dio srca tvog
Jer nema dana kada na te ne pomislim
Kako da se onda i ja s tim pomirim
Jer dao bih sve godine, mladost i sne
Da si opet kraj mene
Planiram da kupim laptop. Danas sam obišla nekoliko prodavnica računara. Cene su ujednačene i razumne. A ja sam potpuno zbunjena :)
Nisam neki veliki stručnjak ni za obične-desktop računare, a pogotovo nisam stručnjak za notebook računare.
Da li je bolje da laptop ima 256 RAM memorije ili 512? Koliko GB-40, 60, 80? A kako funkcioniše Internet? Da li je bolje imati modem i umrežiti laptop sa ovim računarom, ili je bolja bežična konekcija - Wireless LAN ( Ugovor sa MTS-om...i plaćanje preko tel.računa, šta se onda dešava sa netom , na ovom računaru, da li se nešto menja, jer bi oba računara morala da idu na net sa ovog jednog, postojećeg tel.broja ).
Joj, čini mi se da sam totalno nepismena kada su računari u pitanju :(
Ne mogu da čekam ponedeljak, i da sva ova pitanja postavim kolegama iz ERC-a.
Nadam se i da ću ovde naći odgovore..makar na neka pitanja.
Da ne zaboravim : taj notebook ću koristiti za net, za pisanje, za neke manje zahtevne igrice ( Zuma i Jewel ), i ubaciću malo muzike ( ne puno )- da li je onda dovoljno 40GB, i 256 RAM memorije?
Hvala vam puno-unapred, i nadam se da vas nisam ugnjavila sa ovim, možda smešnim i glupim pitanjima :)
U jednom vrelom danu, kao što je ovaj, ne mogu ništa da radim...Razmišljam o svemu šta mi se dešavalo ovih dana, razmišljam o nekim ljudima, o nekim stvarima.
Manje sam tužna i depresivna. Znam zašto me je zabolela oštra reč mog net prijatelja.
Zato što me je njegovo pisanje mnogo podsetilo na mog bivšeg...koji je često bio verbalno grub prema meni.
Čitam ovih dana knjigu " Kad ostaneš sama " Šile O' Flenegan. Tema je zanimljiva- šta radite kada ostanete sami?
Tu se nalazi i pitanje koje često postavljam samoj sebi- Da li su posao i karijera važniji od porodice, i kada je pravo vreme za formiranje porodice?
Pronalazim se u toj knjizi.
Prija mi čitanje u ovim vrelim danima, koji traju i koji će još malo trajati.
Kažu meteorolozi da osveženje možemo da očekujemo tek sledeće nedelje :(
Tužna sam. Beskrajno mnogo. Odavno se nisam ovako osećala, kao što se osećam večeras.
Osećam se prazno, bespomoćno, usamljeno, razočarano, i tuga je velika...
Znam i razlog zašto se ovako osećam. Nisu u pitanju, ni porodica, ni ljubav, ni posao...ni ova paklena vrućina nije u pitanju.
Iznenadila me je jedna javna poruka mog net prijatelja. I razočarala. Ljut je, bez nekog ozbiljnog razloga, na mene. I, umesto da to rešimo preko pp ili preko mejla, on iznosi naš nesporazum javno.
Ono šta me posebno boli, to je tišina posle njegovog posta. Niko nije ništa napisao. Niko me nije ni kudio, a ni branio.
Pitam se, a šta ja tražim tamo?
Sigurno je greška u meni, a ne u njima.
Razmišljam da jedno vreme prekinem i sa forumima, i sa blogovima, i sa netom uopšte. Da se posvetim " pravom životu ". Da odmorim..razmislim o svemu i o svima.
Nemam običaj da delim prijatelje, na net i na prijatelje iz " pravog života ". Zato me toliko boli oštra reč.
Nadam se, iskreno se nadam, da će mi sutra biti lepši dan.